Na spisku država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ima bar sedam-osam zemalja koje to nikada nisu učinile, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
"Priština ima neki svoj spisak od 114 država, ali sam siguran da se na njemu nalazi bar sedam-osam zemalja koje nikada nisu priznale Kosovo. A siguran sam i da, ako Srbija posvećeno priđe ovom problemu, taj broj može da padne ispod 100", rekao je Dačić za "Večernje novosti".
On je optimista, nakon ministarske konferencije Međunarodne konferencije Frankofonije, koja je proteklog vikenda održana u Parizu, uprkos tvrdnjama iz Prištine da je i Madaraskar priznao nezavisnost Kosova, piše list.
"Proverićemo sve ovo oko Madagaskara, ali borba traje. Suočavamo se sa moćnim protivnicima i nihovim zaštitnicima. Zemljama se preti, protestuje se kod svih država koje su povukle priznanje, nude im se različite stvari", rekao je Dačić.
On je dodao da je razgovarao sa šefovima diplomatija niza država koje nisu priznale Kosovo i njihova pozicija je jasna i čvrsta.
"Razgovarao sam i sa ministrima nekih zemalja koje su priznale Kosovo i mislim da može da dođe do preispitivanja tih odluka. Naravno neću pominjati koje su to zemlje, jer ne bih da pomažem Prištini", kaže Dačić.
Upitan koliko je realno da se SAD uključe u dijalog Beograda i Prištine, i da li će Srbija u tom slučaju zvati Rusiju, on je rekao da su SAD uvek bile uključene u dijalog na posredan način.
"Dok sam ga ja vodio, kada sam bio premijer, uvek je predstavnik SAD u to vreme, navodno slučajno, bio u Briselu. Njihova uloga je u nekim momentima bila i pozitivna, kada je trebalo pritisnuti Prištinu da prihvati određena rešenja. Predlog EU, koji je na kraju podržao i Boris Tadić, bio je da se dijalog prebaci na Uniju. Ako bi se sada menjao format dijaloga, to bi podrazumevalo neku novi odluku. Onda bi i druge zemlje tražile da učestvuju, a i Srbija bi imala svoje predloge", rekao je Dačić.
Na pitanje hoće li predsednik Aleksandar Vučić sledećeg meseca u Moskvi o tome razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, on je rekao da će se se razgovarati "o svim temama".
"Srbija ima jasne i principijelne stavove i upravo zbog toga se često nalazimo pod pritiskom. Ali sposobni smo da ih izdržimo. Rukovodimo se isključivo sopstvenim interesima. A naši interesi su da idemo u EU, ali da ne vodimo antirusku politiku. Nikada nećemo napustiti naše prijatelje kao što su Rusija i Kina", istakao je šef srpske diplomatije.
Povodom presude Ratku Mladiću, on je ocenio da verovatno postoje zemlje koje će pokušati da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija kojom bi se Srbi optužili za genocid.
"Moram jasno da upozorim da te zemlje, koje bi tako nešto pokrenule, ne mogu da imaju sa naše strane tretman prijatelja", napomenuo je Dačić.
Upitan da li očekuje takve pokušaje iz Sarajeva, on je podsetio da članovi Predsedništva BiH dolaze u posetu predsedniku Vučiću u prvoj polovini decembra i da se nada da ćemo se više okretati budućnosti, nego da se bavimo prošlošću.
Dačić se osvrnuo i na status Srpsko-ruskog humanitarnog centra, ocenivši da je to pitanje primer velike politizacije.
"Treba da bude rešeno kako se inače rešava međunarodno prisustvo u skladu sa Bečnom konvencijom. Kao što predstavnici američkih snaga, NATO ili Međunarodnog crvenog krsta imaju određeni status, tako bi to trebalo da bude i sa Srpsko ruskim humanitarnim centrom. Nikada nije bilo reči o diplomatskom statusu, već o statusu službenika u ambasadama. Isto što piše i za američke trupe", kaže Dačić.
