Građani Hrvatske podržavaju proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan, ali ne i na Srbiju, pokazuje istraživanje stavova i informisanosti javnosti sprovedeno povodom hrvatskog predsedanja Unijom od 1. januara 2020. godine.
Veliko istraživanje koje je na inicijativu Platforme za međunarodnu građansku solidarnost Hrvatske CROSOL sprovela agencija IPSOS Puls pokazalo je da Hrvati generalno podržavaju ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU, ali je veliki izuzetak u tome, prilično očekivano, Srbija, čije članstvo podržava samo 23 posto građana.
Sa druge strane, ulaz Severne Makedonije u EU podržava 45 odsto ispitanika, dok je na drugom mestu Bosna i Hercegovina sa 41 posto, piše Euractiv.
Glavni cilj analize sprovedene u periodu od 27. novembra do 3. decembra na reprezentativnom uzorku od 1.005 građana Hrvatske bilo je istraživanje stavova i informisanosti javnosti o hrvatskom predsedanju Unijom.
Da se danas održava referendum o ulasku u EU 68 posto ispitanika bilo bi za, dok bi 28 posto njih bilo protiv. Godine 2012. referendumsko je pitanje dobilo podršku 67 posto građana koji su izašli na izbore, a tada je protiv glasalo 33 posto.
Čak 43 odsto ispitanika EU doživljava kao pozitivnu, a među njima je najviše mladih starosti od 18 do 30 godina.
Sa druge strane, trećina građana ima neutralan stav, a samo petina negativan.
Gotovo polovina ispitanika, tačnije 47 posto, smatra da je Hrvatska imala više koristi nego štete ulaskom u EU.
Gotovo polovina ispitanika očekuje da će predsedavanje Evropskom unijom imati pozitivan uticaj na ekonomiju i standard, što ujedno smatraju i najvećom mogućom koristi te uloge.
Svega 16 procenata ispitanika očekuje da će predsedanje Hrvatskoj doneti više štete nego koristi, a građani su najviše zabrinuti zbog samog finansijskog troška i mogućnosti narušavanja ugleda zemlje zbog eventualno loše odrađenog posla.
Čak 65 posto građana navelo je borbu protiv korupcije kao jedan od prioriteta kojem bi se Hrvatska tokom predsedanja EU trebalo najviše posvetiti, a u sam vrh lestvice smestili su se i zaštita ljudskih prava i borba protiv klimatskih promena koju 36 posto građana smatra ključnim prioritetom.
U kontekstu evropskih politika, građani smatraju da bi EU najviše trebalo da radi na smanjenju socijalnih i ekonomskih razlika među članicama i borbi protiv klimatskih promena, koju 77 posto ispitanika smatra gorućim problemom, usprkos i više nego očiglednom nedostatku zelenih stranaka na hrvatskoj političkoj sceni, navode anketari.
Nezavisnost pravosuđa, rad javnih institucija i slobodu izražavanja građani Hrvatske smatraju najvećim razlikama između EU i njihove zemlje.
Čak 40 posto ispitanika smatra da hrvatske sudije presude ne donose nezavisno, a samo njih osam posto to smatra za sudije na nivou EU. Građani upravo nezavisnost pravosuđa smatraju najvećom preprekom demokratskom razvitku Hrvatske, a najmanje relevantnim vide političke stranke.
