...
Paradajz, špajz, i pičvajz
Flaše smo još prethodne sedmice prevezli na plac. Prikupili smo zavidne količine elastičnih gumica, zatvarača, poklopaca i celofana. Noževi su naoštreni, šerpe oribane, mašina za mlevenje mesa je podmazana. Deda je obezbedio dovoljno drva za potpalu. Igre mogu da počnu!
Majka i otac ustaju u cik zore, baba i deda su budni. Deda velikom sekirom na krlji cepa drva za letnju kuhinju. To je glavna operativna prostorija kada se priprema zimnica, ili se obrađuje preklana marva. U ogromnim posudama baba greje vodu za šurenje svinja ili čerupanje pilića. Ponekad brat i ja parčiće sveže džigerice nabodemo na grančice i oprljimo na žaru u šporetu. Prste da poližeš! Kada se brat i ja probudimo, ispred letnje kuhinje, na prostrtoj ceradi, već se ponosno izdiže brdo svežeg paradajza. Baba nam priprema doručak. Jaja pržena na svinjskoj masti, ili pečene paprike punjene kajmakom u kombinaciji sa komadeškom vrućeg hleba i čašom kozjeg mleka. Obično tokom jela pristignu babina sestra i njena ćerka. One glume da su doručkovale, pa im baba kasnije krišom pripremi nešto da pregrizu. Deda pere paradajz, vodom iz baštenskog creva. On retko jede u društvu.
Drvene tronoške ređamo oko cerade, da opkolimo neprijatelja. Deda deli noževe po uzrastu i zasluzi, jer nisu svi podjednako prigodni za posao. Između stoličica su šerpe, vangle i tepsije, postavljene u skladu sa očekivanim postignućima. U napad! Skidamo peteljke i čistimo trule delove. Paradajz ljuštimo i sečemo na kriške. Ako nije zreo, teško se ljušti. Onda mora da se prokuva. Ako je prezreo, curi. Koža nam se smežura, sok nagriza zanoktice. Vrhovi prstiju počinju da peku. Ko se poseče, strašno boli. Junački trpimo. Deda slabiće tera sa bojnog polja.
Deda iznosi drveni sto iz terase u dvorište. Za ivicu pričvršćuje ručnu mašinu za mlevenje mesa. Kada deda zavije držač, mašina ni makac. Kada neko drugi pokuša, ubrzo se rasklima. Deda ima snažnu ruku. Nožići su dobro naoštreni. Ponekad dozvole i meni da okrećem masivnu ručku. Jednom rukom guram kriške paradajza, drugom pokrećem spiralu. Samo da ne sameljem prste! Plave i crvene šerpe sa belim tufnama prekrivaju sto. Pune posude prenosimo u letnju kuhinju, na dobro podložen Smederevac. Mleveni paradajz kratko se krčka, mešamo ga ogromnim drvenim veslom. Baba dodaje sastojke, u samo njoj znanim količinama. To je nešto poput vojne tajne. Baba u smesu dodaje so, ulje, malo šećera, i kesice vinobrana i konzervansa. Treba pogoditi pravi momenat i meru, inače će sve propasti. Večno nam preti ponor pakla!
2
Za svaku flašu izdvojimo kvadratić celofana, gumicu, i odgovarajući plastični poklopac ili zatvarač na navoj. Mleveni paradajz skidamo sa ključa, pa prohlađen, sipamo u flaše kroz plastični levak. Da staklo ne pukne, prethodno zagrejemo flaše. Ako neka uprkos svemu prsne, deda viče. Ume i da mune babu pesnicom. Zato slične izgrede skrivamo. Srećom, u poodmaklom stadijumu posla, deda već glasno hrče iza zaključanih vrata. U flaše sipamo još malo ulja, celofan umačemo u alkohol i vezujemo gumicom preko grlića. Potom ide poklopac. Paradajz je spašen! Čistimo odeću i obuću od fleka, ispod ručne pumpe na bunaru, ili peremo noge i ruke ledenom vodom iz baštenskog creva. Sto mora da se cakli, šerpe takođe. Baba pravi popis. Deda je ostavio amanet za koga da izdvoji koliko flaša – inicijalno sledovanje. Stotine flaša ređamo u drvenoj, ručno pravljenoj stalaži u hladnjikavom betonskom špajzu.
Kada mine sezona spremanja zimnice, baba se posveti čuvanju nataloženog blaga, poput Kerbera. Jednog dana primećuje da jedna flaša nedostaje. Deda sumnja na moje roditelje. Baba optužuje fiktivnu dedinu ljubavnicu. Pogrdno je zove - Šantula. Šantula je opšte ime za ceo paviljon žena. Vešto zameću trag i zbunjuju babu. Situacija se zaoštrava. Kasno uveče, zvoni telefon, ali kad baba podigne slušalicu, niko ne odgovara. Šantula! Dani kraćaju.
Sve više vremena baba i deda provode u kući, uz neprekidno zvocanje. Gde nestade flaša? Moji roditelji pomažu u istrazi. I babina sestra. Pominje se i policija. Baba primećuje da se neko vrzma noću oko kuće, oko špajza, oko paradajza. Baba neumorno kljuca dedu, pravo u mali mozak. Šantula! Švalerka! Onda dedi pukne film pa izlomi babu kao belegiju. Pravi pičvajz! Mi je preko zime negujemo, u našem stanu u gradu. Flaše više niko ne dira, čak ni deda.
U tihom zamračenom špajzu, u paradajzu bujaju čudna beličasta bića. Kolonije gljiva! Gmižu po staklenim zidovima. Sluzava stvorenja gutaju slatkast crveni sadržaj. Sve fermentira do proleća, kada babu u gradu načne nostalgija. Traži da je vratimo na plac i oprašta dedi sve. Prva zajednička akcija je prolećno spremanje špajza. Baba iznosi flaše, deda ih tovari na baštenska kolica i vozi do prvog zabrana. Tamo niz padinu, u šumarku, preko prve zelene travice, prosipa naš minuli rad. Flašu po flašu. Sve ode dovraga! Uskoro će deda i otac opet kofama čistiti septičku jamu i posipati baštu. Jovo nanovo! Stena puca, dub se lama, zemlja nek se trese. Mi stojimo
postojano. Amin!
Jovan Jona Pavlović, Kraljevo
(Priča "Paradajz, špajz, i pičvajz" uvrštena je u izbor najboljih priča na Mondo.ba konkursu "Priče iz komšiluka 5" i biće objavljena je u istoimenoj knjizi)