Prije nešto više od četiri godine donijet je zakon o dodatnim akcizama na naftnu i naftne derivate u BiH. Zakon su podržale vladajuće stranke iz oba entiteta, uz sugestiju i aktivno lobiranje stranih ambasadora predstavnika Evropske unije.
Ondašnji specijalni predstavnik EU u BiH Lars Gunar Vigemark uložio je veliki pregovarački trud kako bi ujedinio SNSD, SDA i HDZ u jesen 2017. godine kada je trebalo da bude usvojen zakon o akcizama.
Hitnost je bila nesvakidašnja. Poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH u sali su proveli cijelu noć i iza 4 sata ujutro 15. decembra 2017. godine usvojili set zakona o akcizama, kojim su se za 15 feninga povećavale akcize na biogoriva i biotečnosti, te putarine.
"Za" su glasala 22 poslanika iz poslaničkih klubova SDA, SNSD, HDZ BiH i HDZ 1990, dok je protiv bilo njih 20: članovi klubova poslanika DF-a, SDS-a, Nezavisnog bloka, nezavisni poslanik Đorđo Krčmar te poslanici BPS-a Zaim Backović i A-SDA Jasmin Emrić.
Usvajanje je povisilo tadašnju cijenu goriva povisilo, a uz dodatno poskupljenje izazvalo kratkorajne proteste i blokadu puteva narednog ljeta.
Zašto je tada gorivo poskupilo i ko je uslovljavao?
Ključna činjenica u zakonu je bila da se ne povećavaju akcize, osim na biogoriva i biotečnosti, već se za 0,15 KM povećavaju putarine, pri čemu je bilo planirano da će prikupljena sredstva isključivo biti korištena za izgradnju auto-puteva, te izgradnju i rekonstrukciju svih drugih vrsta puteva.
Potrošnja akciza definisana je tako da se ''dodatnih 15 feninga po litru goriva, koje su uvedene novim zakonom, uplaćuju na poseban račun i da se s tog računa preusmjeravaju na račune preduzeća za puteve u Republici Srpskoj, odnosno FBiH''.
Od tada na osnovu usvojenog zakon svi koji su sipali gorivo u BiH zajedno su platili više milijardi maraka za spomenutu namjenu.
Usvajanje seta zakona o akcizama bio je jedan od uslova za nastavak aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) te deblokiranje kredita Evropske banke za obnovu i razvoj namijenjenih BiH.
Utisak i mišljenje poslanika koji su se protivili usvajanju, kao i ekonomista sa kojima smo tada pričali bilo je da su međunarodne institucije lobirale i insistirale na usvajanju ovog zakona kako bi se obezbijedilo vraćanje podignutih kredita. S druge strane domaći političari pravdali su usvajanje potrebom za razvojem infrastrukutre, povećanjem BDP-a, plata i standarda stanovništva.
Kampanja, ucjene i lobiranja
Konačnom usvajanju zakona prethodila je prava medijska kampanja u kojoj su domaći i strani zvaničnici praktično svaki dan poručivali kako je neophodno donijeti zakon o povećanju akciza na gorivo.
Bio je postignut zavidan stepen saglasnosti. U tome su prednjačili zvaničnici EU i Evropske komisije, ali i ambasadori razvijenih zapadnih zemalja u BiH. Johanes Han, komesar za proširenje EU, u pismu Savjetu ministara upozorovao je da će EU uskratiti sredstva odobrena na samitu u Trstu te godine, (241 milion evra) ukoliko BiH ne usvoji zakon o povećanju akciza na naftu i naftne derivate.
Procjenjuje se da su od usvajanja pomenutog zakona građani plaćanjem akciza na gorivo i putarine prikupili više od tri i po milijarde maraka.
U BiH se zbog opšteg poskupljenja (ponovo) pojavila inicijativa da se ukinu akcize na gorivo koje je ovih dana dostiglo cijenu od 3 KM.
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine uputila je u februaru inicijativu Upravnom odboru Uprave za indirektno oporezivanje za oslobađanje plaćanja akciza, putarina i povrat PDV-a za prevoznike.
Premijer RS Radovan Višković najavio je prošle nedjelje da će Republika Srpska na sastanku sa predsedavajućim Savjeta ministara BiH i premijerom Federacije BiH u Sarajevu, predložiti da se akcize na naftu i naftne derivate suspenduje na neko vrijene.
(Mondo)
