Sumiranje ekonomske situcije u regionu: Godinu obilježile visoka inflacija, skuplja hrana i energenti

Ekonomisti već predviđaju šta možemo da očekujemo u 2023. godini.

Rekordne inflacije pogodile su velike ekonomije poput evrozone ili SAD, prenoseći ovaj efekat na manja tržišta, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana, čije su privrede uglavnom uvozno orijentisane. Dovodeći u očaj mnoge građane niske platežne moći, inflacija je uz blage oscilacije pogodila sve zemlje bivše Jugoslavije. U Bosni i Hercegovini inflacija je u prosijeku porasla na 17,3 posto, pokazuju podaci objavljeni u oktobru. Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je oko 14 odsto, dok projekcije Centralne banke Crne Gore ukazuju da bi inflacija u toj zemlji na kraju ove godine mogla da bude oko 15 odsto. Hrvatska bilježi inflaciju od 13,2 odsto.

Ubrzanje međugodišnje inflacije je u najvećoj mjeri uslovljeno višim rastom cijena hrane i rekordnim cijenama energenata. Skoro dvije trećine doprinosa međugodišnjoj inflaciji u Srbiji i dalje je posljedica povećanja cijena hrane i energenata, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Koliko je poskupjela hrana u regionu?

U Bosni i Hercegovini najviše su poskupili hrana i bezalkoholna pića, u prosijeku za 26,2 posto, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH iz septembra ove godine u odnosu na septembar prošle godine. Troškovi stanovanja i režija veći su za 20 odsto, redovno održavanje kuće za 10,9 odsto, zdravstvo za 1,7 odsto, prevoz za 28,2 odsto, rekreacija i kultura za 10,6 odsto, obrazovanje za 1,6 odsto. Odjeća i obuća u prosijeku su bili jeftiniji za 6,3 odsto.

U Hrvatskoj su cijene hrane i bezalkoholnih pića porasle za 19,7 odsto. Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva – za 16,1 odsto. Redovno održavanje domaćinstva u Hrvatskoj povećano je za 15,8 odsto, prevoz za 11,5 odsto. Crnogorci su sredinom ove godine čvrsta goriva platili 49,9 odsto u odnosu na prošlu, ulja 37,6 odsto, povrće 35,8 odsto, hljeb i žitarice 33,3 odsto više nego 2021, mlijeko i jaja 29,3 odsto, a poskupjelo im je i održavanje stanova za 25,3 odsto. Cijene hrane u Srbiji u odnosu na prošlu godinu porasle su za 23 odsto, a mleko za čak 42,8 odsto, piše Al Jazeera.

Zašto su cijene hrane porasle?

Milan Trajković, zamjenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije, izdvojio je nekoliko faktora koji su uticali na povećanje cijena hrane: povećanje troškova primarne poljoprivredne proizvodnje, usljed ogromnog rasta cijena đubriva, pšenice, kukuruza i druge stočne hrane; visok rast troškova prerađivača, jer je veoma poskupjela papirna i plastična ambalaža; i potražnje, koja je porasla čak i pod ovim okolnostima.

Ekonomski ekspert Admir Čavalić rekao je da su zemlje regiona Zapadnog Balkana uvozno orijentisane, pa se u ove zemlje uvozi i sama inflacija, na koju lokalne samouprave nisu mogle da utiču u značajnoj mjeri, osim što bi mogle da pomognu najugroženijim grupama da lakše podnose povećanje cijena osnovnih životnih namirnica i energenata.

Pored rata u Ukrajini, koji je smanjio izvoz žita iz Ukrajine, a ograničio izvoz nafte i gasa iz Rusije, koji je značajno poskupio hranu i transport, na inflaciju je uticao i nagli oporavak tržišta nakon pandemija korona virusa. Usledio je šok na strani ponude, koja je bila sužena, i na strani potražnje koja je povećana. Korona virus je takođe prekinuo neke lance snabdevanja, koji su i dalje ili prekinuti ili usporeni.

Inflacija u velikim ekonomijama

Inflacija nije zaobišla ni velike ekonomije, pa ni one najveće. Potrošačke cijene u Sjedinjenim Američkim Državama porasle su u novembru za 7,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je nešto bolje od povećanja od 7,7 odsto u oktobru i nedavnog maksimuma od 9,1 u junu. Godišnja inflacija u evrozoni je u oktobru dostigla 10,7 odsto, što je novi najviši nivo od uvođenja evra, prema procjenama Evrostata, navodeći kao ključni problem na tom tržištu ubrzani rast cijena energenata i hrane.

Ubjedljivo najviše stope inflacije ponovo su zabilježile baltičke zemlje, predvođene Estonijom, gdje je inflacija iznosila 22,4 odsto. U Litvaniji i Letoniji cijene su porasle za 22, odnosno 21,8 odsto. Dvocifrenu stopu inflacije, prema procjenama Evrostata, zabilježilo je ukupno 11 zemalja. U Njemačkoj i Italiji, najvećoj i trećoj po veličini evropskim ekonomijama, cijene su porasle za 11,6 odnosno 12,8 odsto. Najnižu godišnju stopu inflacije imala je Francuska, druga po veličini ekonomija evrozone, gde je inflacija iznosila 7,1 odsto, prema prvim procjenama Evrostata.

Podsećanja radi, desetine hiljada demonstranata protestovalo je širom Evrope pozivajući na pravedniju raspodjelu vladinih sredstava za rješavanje rasta cijena energije i troškova života. Protestovali su građani Mađarske, Njemačke, pa čak i Belgije i Francuske.

Šta očekuju ekonomisti 2023. godine?

U narednoj godini ekonomisti očekuju usporavanje mjesečne inflacije zahvaljujući slabljenju tražnje, stabilizaciji cijena energenata i normalizaciji lanaca snabdjevanja. Osim toga, ključne banke podižu kamatne stope. Evropska centralna banka podigla je kamatne stope prvi put poslije 11 godina, a nastaviće to da čini i narednih mjeseci.

ECB kaže da je njen glavni zadatak održavanje stabilnosti cijena. Kada je rast cijena u privredi prebrz, odnosno kada je inflacija previsoka, više kamatne stope doprinose vraćanju inflacije na ciljni nivo od dva odsto. Čavalić objašnjava da je podizanje kamata jedan od provjerenih metoda koji utiču na smanjenje inflacije. Veće kamate će usporiti razvoj preduzeća, neće rasti platna moć radnika, što će na kraju zauzdati rast cijena.

(MONDO)