Radovan Jelašić izjavio je da bi eventualna pozitivna odluka i odmrzavanje Privremenog sporazuma EU sa Srbijom doprinela da dinar dodatno ojača.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da bi eventualna današnja pozitivna odluka i odmrzavanje Privremenog sporazuma EU sa Srbijom doprinela da dinar dodatno ojača, dok bi negativna odluka u Briselu loše uticala na cene domaćih proizvoda i kreditni rejting zemlje.
On je Televiziji B92 rekao da bi u slučaju pozitivne odluke bio "izvršen pritisak na dinar ka dodatnoj apresijaciji", komentarišući razmatranje Saveta ministara EU tog sporazuma o kome unutar EU još nema neophodnog konsenzusa zbog protivljenja Holandije.
Prema oceni Jelašića, ukoliko u Briselu bude doneta negativna odluka, te apresijacije dinara neće biti i to će imati efekte pre svega na cene proizvoda kao što su jaja, mleko, automobili, jer sprovođenjem sporazuma Srbija preuzima na sebe obavezu ubrzane liberalizacije domaće trgovine.
"Ako se to ne uradi do 1. januara, mi smo bukvalno jednu dodatnu godinu izgubili", rekao je guverner, objasnivši da bi u tom slučaju nerealno visoke cene automobila ostale u dužem periodu, da bi to uticalo na kreditni rejting Srbije, jer bi ostale visoke marže.
Povodom sutrašnjeg dolaska Misije MMF-a u Beograd, Jelašić je istakao da je potrebno sagledati pod kojim uslovima će MMF biti spreman da uđe u aranžman sa Srbijom posle izbora i dugog stvaranja vlade, izrazivši nadu da je MMF spreman da uđe u takav aranžman.
Upitan da li vlada ima sredstva za najavljeno povećanje penzija za 10 odsto, Jelašić je naveo da će "samo zato što je inflacija veća nego što je originalno planirano, transferi iz budžeta u penzioni fond već do kraja ove godine biti veći za pet do šest milijardi dinara".
Prema njegovim rečima, sada će se ta suma još jednom uvećati za između osam i devet milijardi dinara, koliko je potrebno za povećanje penzija, što ukupno iznosi oko 14-15 milijardi dinara, što je "jednako dodatnom prihodu koji se planira za ovu godinu".
Opasno je što tih osam-devet milijardi ove godine znači 40 milijardi za iduću godinu, odnosno oko pet odsto ukupnog budžeta Srbije, ocenio je guverner, ukazujući da taj novac "mora odnekud doći" - ili iz privatizacionih prihoda, ili zaduženjem u inostranstvu ili povećanjem prihoda na drugačiji način, odnosno povećanjem poreza i akciza.
Jelašić smatra da je najmanje verovatna četvrta mogućnost - da bude smanjen broj zaposlenih u vojsci, u policiji ili smanjenjem rashoda na neki drugi način.
Ukoliko bi se napravio aranžman sa MMF, "skoro sve ove želje" i povećanje penzija se mogu sprovesti početkom 2010, najkasnije 2011. godine, rekao je Jelašić, ocenivši da to sada nije moguće zbog velikih inflatornih pritisaka, lošeg rejtinga, političke izolacije i događanja na finansijskom tržištu.
Jelašić je rekao da je kurs evra prema dinaru nizak zbog restriktivne politike NBS i da bi povećanje cene gasa i akciza na cigarete loše uticalo na inflaciju.
"Da je politika glavni argument, onda bi kurs danas bio 90-100", rekao je Jelašić.
(www.mtsmondo.com/Tanjug)