Ekonomski stručnjaci se pribojavaju da bi svjetska ekonomska kriza mogla da uništi zajedničku evropsku monetu, što bi značilo kraj Evropske unije.
Zoni evra prijeti propast za 10 do 20 godina ako do tada ne bude uspostavljena evropska politička unija, upozorava ugledni belgijski ekonomista Pol de Grov.
Ovaj stručnjak, koji je zagovarao stvaranje monetarne unije devedesetih, sada tvrdi da tom najambicioznijem evropskom projektu prijeti propast, prenosi "Press".
"Politička unija logičan je kraj monetarne unije", rekao je De Grov, iznoseći glavne crte svog novog naučnog članka o opasnostima koje prijete evru u budućnosti.
"Ako politička unija ne bude uspostavljena, tada, dugoročno gledano, zona evra neće moći da opstane. Monetarna unija će propasti, ali ne iduće godine, nego u vremenskom okviru od 10 ili 20 godina. Ne postoji nijedna monetarna unija koja je preživjela bez političke unije. Sve su propale", upozorava on.
De Grov priznaje da se ponekad pita da li je Evropska unija uopšte potrebna: "Počinjem da sumnjam u to. Dovoljno je da zemlje otvore privrede. To ne morate učiniti u kontekstu Evropske unije."
Ugledni američki analitičar Džerald Selente, iako smatra da će Evropa depresiju podnijeti lakše, jer ljudi nisu toliko zaduženi i u boljoj su poziciji da se sami izvuku iz problema, za razliku od Amerikanaca, tvrdi da će se evro raspasti.
"Mi smo to predvidjeli još prije uvođenja evra. Jedino što je potrebno za ostvarivanje tog scenarija je nacionalni populista u nekoj od zemalja članica, koji je uvjeren da samo kroz izlazak iz EU finansijska kriza može biti zaustavljena i Unija već pada. Berluskoni je to već najavio, s prijetnjom istupanja iz šengena zbog brojnih imigranata", kaže De Grov.
Ekonomisti ističu da je zajednička evropska valuta uvedena u cilju stvaranja novih radnih mjesta, podsticanja rasta i snižavanja cijena, ali sadašnja situacija nije nimalo optimistična. Rast u zoni evra kreće se oko dva odsto, a nezaposlenost je i dalje veća od osam odsto.
De Grov smatra da nacionalni političari snose odgovornost za visoku nezaposlenost, ali instrumenti kojima bi nešto moglo da se promijeni prebačeni su na evropske institucije.
Gledišta Lisabonske strategije, plana po kojem bi evropsko privreda u srednjoročnom razdoblju trebalo da postane najkonkurentnija na svijetu, De Grov smatra „političkom fikcijom, od koje bi bilo najbolje odustati".
Belgijski ekonomista nije jedini stručnjak koji je zabrinut za budućnost evra. Isto razmišlja i novi član izvršnog odbora Evropske centralne banke, potpredsjednik njemačke Bundes banke Jirgen Štark.
"EU je trenutno u kritičnoj fazi", rekao je Štark u izvještaju pred Evropskim parlamentom i dodao:
"Zabrinut sam zbog tih trendova, jer da bi dobro funkcionisala monetarna unija, treba imati zajedničke političke temelje i političku predanost", rekao je Štark.
"Hajman advajzors LP", kompanija koja je zaradila 500 miliona dolara kladeći se na slom tržišta rizičnog kapitala, takođe predviđa propast evropske monetarne unije. Ričard Hauard, generalni direktor za globalna tržišta u "Hajmanu", smatra da će se Nijemci prvi odreći zajedničke valute evra, zbog prevelikog tereta dugovanja banaka u Austriji, Španiji i Italiji.
Njemačka vlada suočava se s izborima u septembru i može odbiti zahtjev ovih zemalja za pomoć zbog političkog pritiska i potrošiti novac kod kuće. Hauard upozorava da se krizna spirala i dalje kreće prema dole, što bi moglo dovesti do sloma monetarne evro-unije vrijedne 12 triliona dolara. "Hajman" se u 2006. među prvima kladio na slom tržišta rizičnog kapitala i tačno je predvideo američku recesiju i globalnu kreditnu krizu.
Da bi evro mogao da propadne pribojava se i nekadašnji njemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer, koji kaže da situacija u Evropi izaziva sve veću zabrinutost, jer globalna ekonomska kriza nemilosrdno razotkriva mane i ograničenja Evropske unije.
(MONDO)