Trgovci se snalaze nakon proglašenja nezavisnosti, a kao primer može poslužiti i "Plazma" keks.
Trgovina između Srbije i Kosova, prepolovljena nakon što je kosovska skupština progasila nezavisnost, mogla bi godinama da trpi posledice odsustva sporazuma Beograda i Prištine, ocenjuje agencija Rojters u nedelju.
Agencija navodi da put keksa "Plazma" na Kosovo može poslužiti kao uvod u dileme i teškoće u trgovini između Srbije i Kosova.
Vlasti u Beogradu zahtevaju da se na ambalažama svih proizvoda, Kosovo tretira kao deo Srbije, pozivajući se na ustav i zakone koji zabranjuju "lažno oglašavanje". Vlasti u Prištini, s druge strane, zahtevaju da svi proizvodi koji se prodaju na teritoriji Kosova moraju na ambalaži da imaju detalj "Republika Kosovo".
Kutije "Plazma" keksa su, međutim, kako ocenjuje Rojters našle put do kosovskih potrošača u "neobičnom kompromisu" tako što je na kutijama navedeno da se distribuiraju preko Albanije.
Rojters navodi da ovaj slučaj zapravo predstvlja "znak neizvesnosti i konfuzije" nakon što je po proglašenju nezavisnosti, trgovina između Srbije i Kosova prepolovljena.
"Prema našim podacima, trgovina između Kosova i Srbije je od 17. februara opala za 50 odsto", kaže Milovan Spasić iz Kosovske privredne komore, kancelarije vlade Srbije.
U Kosovskoj privrednoj komori u Prištini koju kontorlišu kosovske vlasti, zvaničnik kaže da sada roba iz Srbije ulazi na Kosovo "lakše nego pre", posebno otkada su Srbi sa severa Kosova, u znak protesta zbog nezavisnosti, spalili administrativne prelaze.
"Trgovina je kao voda, ona uvek nađe kanale", kaže zvaničnik kancelarije u Prištini koji nije želeo da mu se objavi ime i dodaje da kosovske vlasti znaju da svakog dana 20 tankera s gorivom bez papira uđe na sever Kosova.
O obimu trgovine između Kosova i Srbije ne postoje pouzdani podaci, navodi Rojters, ali i citira srpske izvore koji procenjuju da je 2007. godine trgovina iznosila oko 200 miliona dolara plus oko 50 miliona dolara švercovane robe. Procene izvora iz Prištine su, međutim, značajno veće - oko 750 miliona dolara od kojih 450 miliona ilegalno.
Ocenjuje se da većina ilegalne trgovine ide preko Sandžaka.
Ekonomski stručnjak Milan Kovačević navodi da će legalna trgovina trpeti sve dok se ne razjasne bilateralni odnosi Beograda i Prištine.
"Roba će ići ilegalnim rutama sve dok Srbija i Kosovo ne reše spor potpisivanjem političkog sporazuma", kaže Kovačević i navodi da će tada trgovina značajno porasti.
Trgovinske barijere, navodi Rojters, nisu zvanične državne politike budući da su i Srbija i Kosovo potpisali sporazum CEFTA o slobodnoj trgovini, i mogli bi da se suoče s kaznama ako ga prekrše uzajamnim merama. Utoliko i Beograd i Priština sprovode opstruktivne ad hok mere.
Primeri takvih mera su i zahtevi oko detalja na ambalaži.
Srpska ili strana kompanija bi mogla da dobije kaznu do milion dinara ako spominje Kosovo kao nezavisnu državu na ambalažama svojih proizvoda koje se prodaju u prodavnicama u Srbiji. Dozvoljeno je da na ambalaži stoji "UNMIK/Kosovo".
Prištinske vlasti takođe imaju svoje mere, navodi Rojters i dodaje da je kosovska policija zaplenila pošiljku lekova proizvednih u Srbiji upućenih u Gračanicu, uz obrazloženje da je nije odobrila kosovska služba za kontrolu lekova.
"Neke srpske komapnije, želeći da zadrže poziciju na kosovskom tržištu, našle su neobične načine da zaobiđu zakonske zamke", ocenjuje Rojters i navodi primer preduzeća za proizvodnju slatkiša "Pionir" koja na papiru distribuira proizvode na Kosovu preko Albanije, dok se zapravo roba prenosi kroz Srbiju.
Drugi proizvođači u Srbiji, međutim, nakon 17. februara izgubili su kontakte s kupcima na Kosovu.
(Beta/www.mtsmondo.com)