Ministri trgovine iz regiona dali Hrvatskoj nedelju dana da povuče dodatne trgovinske takse. BiH najavljuje mere i pre tog roka a Carina Srbije već detaljno kontroliše sav prehrambeni uvoz iz Hrvatske.
Carinska služba Srbije u koordinaciji sa svim ostalim pograničnim organima i inspekcijskim službama pojačava mere kontrole i nadzora nad robom biljnog i životinjskog porekla čije je poreklo ili zemlja otpreme Hrvatska, saopštila je danas Uprava carine Srbije.
Pojačane mere kontrole podrazumevaju uzorkovanje svakog tovara i detaljnu proveru svakog uzorka, a ne selektivnom metodom kao što je to do sada bio slučaj.
Roba se potom stavlja pod carinski nadzor dok se ne dobiju rešenja fitosanitarne i veterinarske inspekcije.
Tek po dobijanju pozitivnih rešenja inspekcija u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, roba može biti ocarinjena i puštena u slobodan promet, navedeno je u saopštenju.
Reakciju Bosne i Hercegovine najavio je ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, Mirko Šarović.
''Svi zajedno dajemo prostor (Hrvatskoj) u toku narednih sedam dana, ali svaka od zemalja od danas može i ima pravo, naravno, da primeni bilo koju meru ili kontrameru, uključujući i BiH, ukoliko to bude smatrala adekvatnim. BiH će u tom smislu odgovoriti ne čekajući sedam dana nego kad bude to smatrala prikladnim'', rekao je Šarović novinarima posle sastanka ministara trgovine zemalja regiona u Sarajevu.
Sastanku, održanom povodom odluke Zagreba da 22 puta poveća naknade za fitosanitarne inspekcije i kontrole voća i povrća koje se uvozi u Hrvatsku, pored Šarovića prisustvovali su i ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić, ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić i makedonski ministar poljoprivrede Ljupčo Nikolovski.
''Svakako ćemo iskoristiti mogućnosti ukoliko sledeći sastanak ne urodi plodom i ne obezbedimo ono što smo kroz zaključke tražili - ili povlačenje Pravilnika ili usklađivanje cenovnika sa prosekom u EU", kazao je Šarović, prenela je TV N1.
"Ovo je prilika da kažem da su ove (hrvatske) mere za BiH u potpunosti neprihvatljive i da to nećemo tolerisati i svakako ćemo preduzeti potrebne mere. 1.200 tona voća, povrća i hrane ulazi u Hrvatsku, tako da je ovaj odnos trgovine dvosmeran i BiH ima pravo da traži da se ove mere ukinu. U suprotnom, preduzećemo adekvatan odgovor, a mi ćemo proceniti kad'', istakao je Šarović.
Crnogorska ministarska ekonomije Dragica Sekulić je navela da su sve zemlje regiona izrazile zabrinutost i da je stav Crne Gore da Hrvatska ima nameru da zaštiti domaće proizvođače Pravilnikom koji je suprotan Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).
"Kao potpisnici SSP-a i članica STO-a, Crna Gora smatra da je osnovni problem visina naknade, jer se u neravnopravan položaj dovode strani proizvođači i da se tako na posredan način štite domaći proizvođaći sa teritorije Hrvatske. Nadamo se da će mere biti povučene u kratkom periodu, s obzirom na to da je sezona proizvodnje voća i povrća i da treba brzo reagovati", naglasila je Sekulić, a prenosi RTV Crne Gore.
Ona je istakla da Crna Gora i Makedonija kao članice mogu od STO da traže pravo na nadoknadu štete i predlože kontramere, ali da se nada da do zaoštravanja odnosa i kontramera neće doći.
Makedonski ministar Nikolovski je rekao da su, u skladu sa zajedničkim stavovima za razvoj slobodne trgovine i posvećenosti zemalja regiona za protok robe bez barijera, ministri danas bili jedinstveni u donošenju zaključaka, ali da svaka zemlja ima pravo da preduzme dopunske mere u cilju zaštite sopstvenih interesa.
"Kao region ostajemo posvećeni Berlinskom procesu i građenju zajedničke ekonomske oblasti", izjavio je Nikolovski, prenela je agencija Mia.
Ministri država regiona su danas konstatovali da je Hrvatska odlukom o povećanju fitosanitarnih naknada sa 12 na 270 evra za kontrolu uvoznog voća i povrća prekršila osnovna načela i principe STO kojima se zabranjuje diskriminacija između domaćih i stranih proizvoda u pogledu dažbina.
Oni su na sastanku u Sarajevu usvojili sedam zaključaka, kojima su zatražili od Zagreba hitno ukidanje spornih trgovinskih mera i usklađivanje najnada sa prosečnim iznosila koji važe u zemljama EU, i potpisali zajedničko pismo koje će biti upućeno Evropskoj komisiji, a u kojem pozivaju taj organ da se uključi u rešavanje ovog problema.
Uoči sastanka ministar trgovine Rasim Ljajić, koji će predvoditi srpsku delegaciju, kaže da će se izaći sa predlogom da se ukinu mere koje su protivne Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i principima Svetske trgovinske organizacije.
Ukoliko se sa hrvatskom vladom ne nađe rešenje u vezi sa merama uvećavanja taksi za srpsku robu koje je ta zemlja nedavno uvela, sledeći korak biti - obraćanje Evropskoj komisiji i, eventualno, kontramere, naveo je on.
Ministri trgovine Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije ranije danas doneli su sedam zaključaka povodom hrvatske odluke o podizanju naknada za inspekciju i kontrolu uvoznog voća i povrća, koje su najviše pogodile zemlje u regionu.
Ovo su zaključci sa današnje sednice ministara regiona održane u Sarajevu:
1. Poziva se Republika Hrvatska da hitno ukine diskriminatorne odluke kojima se uvodi različit tretman za domaće proizvode i proizvode iz trećih zemalja;
2. Cena inspekcijskog nadzora treba da odgovara cenama stvarnog postupka i da ne predstavlja posebno oporezivanje i treba da bude usklađena sa prosečnom cenom koja važi u zemljama regiona i EU;
3. Traži se hitan sastanak s nadležnim iz Republike Hrvatske, jer svako dodatno odlaganje proizvodi nesagledive posledice, prijedlog je da se sastanak održi u Podgorici;
4. Poziva se Evropska komisija da se uključi u rešavanje problema;
5. Crna Gora i Makedonija kao članice Svetske trgovinske organizacije će pokrenuti odgovarajuće mehanizme;
6. Do rešenja problema svaka od zemalja će u cilju zaštite sopstvenih ekonomskih interesa preduzeti konkretne mere;
7. Dogovoreno je da se ovakve vrste ministarskih sastanaka, nevezano za aktuelni problem, održavaju redovno s ciljem otklanjanja barijera. Sledeći sastanak je u Skoplju narednog meseca, preneli su sarajevski mediji.
Po novom hrvatskom pravilniku naknada za svaki obavljen inspekcijski nadzor ili kontrolu i svaku pojedinu vrstu voća i povrća prilikom pregleda inspekcije u Hrvatskoj iznosi 2.000 kuna (270 evra), dok je ranije iznosila 90 kuna (12 evra).
