Nagodba je usuglašena i, ako nešto ne pođe po zlu, sporazum o pretvaranju duga prema ruskim bankama u udeo u regionalnom agro-gigantu će biti potpisan u utorak.
Poverioci Agrokora mirni su otišli na vikend jer su konačno postigli dogovor o naplati svojih potraživanja, piše "Večernji list". Najveća novost je da Rusi preuzimaju 44 odsto Agrokora, u kojem je prethodna prinudna uprava pokušala da iz u naplati dugova prebaci u drugi plan.
Spas za Agrokor planira se kroz model namirenja poverilaca kroz udeo u vlasništvu, koji će se menjati jer će se deo naplate realizovati kroz kredit novoj kompaniji, u koju će se prebaciti "dobra" imovina stare firme.
Agrokor je procenjen na 2,6 milijardi evra, što je gornja granica koju su odredili savetnici za restrukturisanje. Prema izvorima "Večernjaka", Sberbank će imati oko 30 posto kompanije, a možda i nešto više, dok će s drugom ruskom državnom bankom VTB-om držati oko 44 posto dionica novog društva.
Možda nemaju kontrolni paket, ali svakako će biti najuticajniji u koncernu. Sberbank ima 1,1 milijardu evra potraživanja, a VTB 300 miliona, od kojih je 90 miliona zanovio kroz rol-ap (roll-up) kredit.
Toliko će imati i hrvatske banke, koje su imale određena jemstva, a rol-ap kreditori, njih dvadesetak, koji su dali Agrokoru 480 miliona evra novog kapitala u juun prošle godine, biće isplaćeni kroz refinansiranje kredita.
Kredit na naplatu stiže početkom septembra jer je i odobren na rok od 15 meseci, a bit će zaduženje nove kompanije teško 960 milijuna evra.
I DOBAVLJAČI DOBRO PROŠLI
Na kraju, ali ne i manje važno - dobro su prošli i dobavljači.
Oni će zajedno s delom razlučnih poverilaca dobavljača, poput Adris Grupe, držati oko osam odsto novog Agrokora. Dobavljači koji su davali robu na kraju će pretvoriti dugove u četiri do šest odsto udela u koncernu. Po posljednjim proračinima ostalo im je još 214 miliona evra starog duga koji će pretvoriti u kapital.
Dogovoreno je da će im se tokom iduće četiri godine plati još dodatnih 80 miliona evra graničnog duga, pa će im ostati nenaplaćeno 132 miliona evra graničnog duga.
Trebalo bi na kraju razdoblja od četiri godine da svi dobavljači postihnu barem 76 odsto naplate graničnog duga.
