Buš i njegova administracija žele da budu načisto pre nego što završe mandat, ili napadaju Iran ili su mu zaustavili program nuklearnog naoružanja
Administracija odlazećeg predsednika SAD Džordža Buša podigla je nivo špijunskih operacija u Iranu na "značajan nivo", slanjem američkih komandosa u špijunažu kako nuklearnih postrojenja tako i same administracije Iranske islamske republike, obelodanio je u nedelju Sejmur Herš, novinar uglednog "Njujorkera" (The New Yorker).
Bela kuća, CIA i zvaničnici Stejt Dipartmenta demantovali su navode novinara "Njujorkera" koji su se pojavili u javnosti.
Herš je na Si-En-En-u (CNN) u emisiji Volfa Blicera izjavio da je američki Kongres odobrio 400 miliona dolara za finansiranje tajnih poslova, medju kojima su troškovi specijalnih operacija američkih trupa, kao i finansiranja iranskih disidenata.
Herš je rekao i da su Buš i njegov potpredsesdnik Dik Čejni odbacili kao tačne saznanja američke obaveštajne službe da je Iran prestao sa tajnim aktivnostima oko izgradnje nuklearne bombe i "da ne žele da sede i gledaju Iran kako razvija svoj nuklearni program".
"Oni (Buš i njegova administracija) žele da budu načisto pre nego što završe svoj mandat, ili su napali Iran ili je Iran zaustavio program nuklearnog naoružanja, kaže Herš.
Novi članak novinara "Njujorkera", "Priprema za bojno polje", poslednji je u nizu članaka koji Bušu pripisuju i optužuju ga da konkretno sprema rat sa Iranom.
Svoje tekstove Herš bazira na informacijama koje dobija od sadašnjih i bivših izvora bliskih vojsci, kongresnim i kontraobaveštajnim krugovima.
"Kao i svaki put kada se pojave njegovi članci, odbijamo da komentarišemo te navode", izjavio je Si-En-En-u portparol Bele kuće Gordon Džondro
Američki ambasador u Bagdadu Rajan Kroker demantovao je, ipak, jedan od Heršovih navoda, da su napadi američkih snaga planirani iz Iraka
"Mogu da vam kažem otvoreno da američke snage ne vrše, niti planiraju operacije preko iračke granice sa Iranom, kao ni na jugu niti bilo gde", saopštio je tom prilikom američki ambasador.
Heršovi navodi govore da su američki planovi o napadu vezani i za Avganistan, koji se takodje, kao Irak, graniči sa Iranom.
On je rekao da američki planovi već izazivaju reakcije, podižu tenziju i stvaraju haos unutar Irana, medju kojima su i napadi kurdskih separatista na severu Irana i napad na džamiju u Širazu prošlog meseca kada je poginulo 13 ljudi.
SAD ulažu napore da diplomatski izoluju Iran u cilju anuliranja njihovih "nuklearnih ambicija". Buš je u vezi sa tim naglasio da su "sve opcije otvorene" u cilju postizanja ovog cilja.
Iran demantuje optužbe SAD, tvrdeći da je nulearni program namenjen isključivo za proizvodnju struje, da ne obogaćuje uranijum i odbija da saradjuje sa Savetom Bezbednosti UN.
Inspektori UN kažu da Teheran drži u tajnosti informacije od kritičnog značaja, koje imaju jasne veze sa izgradnjom nuklearnog programa.
Izrael, za koji se veruje da takodje poseduje sopstveni nuklearni arsenal, izvodio je vojne vežbe, ranije početkom juna, u istočnom Mediteranu i to sa borbenim avionima i vazdušnim tankerima.
Ono što stoji kao jasna indikacija o izraelskom planu jeste udaljenost vojnih vežbi od teritorije Izraela koja se sasvim poklapa sa razdaljinom ove zemlje i Irana, otkrivaju američki vojni zvaničnici.
Odnosi na Bliskom istoku već su jednom bili na ivici nuklearnog rata, kada je Izrael 1981. borbenim avionima razorio irački nuklearni reaktor.
Član iranskog parlamenta Ali Laridžani upozorio je ostale zemlje koje prate razvoj situacije da vode računa o svojim postupcima koji bi ih u ovom sukobu "mogli koštatih težih posledica".
Iran sprema grobove Izraelu
Iran je u pograničnim provincijama počeo da kopa oko 320.000 grobova za neprijateljske vojnike, u slučaju invazije na Islamsku republiku, saopštio je iranski general-major Mir-Fejsal Bakerzadeh.
U slučaju rata, ove mere će ubrzati vreme sahranjivanja stranih vojnika, rekao je iranski general, prenela je kineska agencija Sinhua.
"Ne želimo da porodice neprijateljskih vojnika iskuse ono što su Amerikanci doživeli u Vijetnamskom ratu", izjavio je Bakerzadeh, javila je iranska satelitska televizija Pres TV.
Prema njegovim rečima, odluka je u skladu sa obavezama Irana koje proističu iz Ženevske konvencije i dodatnih protokola koji se odnose na saradnju, u ratnom razdoblju, Teherana i Crvenog krsta.
SAD i njihovi saveznici, medju kojima Izrael, optužuju Iran da pokušava da, pod plaštom civilnog nuklearnog programa, razvije nuklearno oružje, što Teheran demantuje, tvrdeći da je program namenjen isključivo za proizvodnju struje.
Administracija američkog predsednika Džordža Buša poručila je da će pokušati da reši problem diplomatskim sredstvima, ali nije isključila ni mogućnost napada na tu zemlju.
Teheran je odgovorio upozorenjem da će, u slučaju napada, uzvratiti svim raspoloživim sredstvima, pri čemu nije isključio ni mogućnost blokiranja Zaliva i kontrole izvoza nafte, što bi moglo da izazove globalnu energetsku krizu.
Analitičari u poslednje vreme upozoravaju da bi SAD i Izrael mogli da napadnu nuklearna postrojenja u Iranu.
Iranske vlasti su podsetile da je Izrael u dometu iranskih projektila.
(www.mtsmondo.com)