Počele su pripreme za promjenu u Bijeloj kući, koja će biti obavljena 20. januara iduće godine, kada će Barak Obama položiti zakletvu.
Procjenjuje se da bi ta ceremonija mogla da privuče milione ljudi u glavni grad Amerike.
Najskuplji hoteli u Vašingtonu rezervisani su za čitavu tu sedmicu u januaru , dok sa svih strana stižu zahtjevi za 250 hiljada karata koliko će biti podijeljeno za svečanost polaganja zakletve.
Kongresni odbor odgovoran za zvanične ceremonije navodi da će tema ovogodišnje inauguracije biti sjećanje na bivšeg predsjednika Abrahama Linkolna, povodom 200. godišnjice njegovog rođenja. Predsednica odbora, senatorka Dajen Fajnstin, kaže da se u inauguraciju prvog predsednika afričkog porekla savršeno uklapaju izjave predsednika Linkolna, zaslužnog za okončanje robovlasništva u SAD, javlja "Glas amerike".
Prema Ustavu, Obama će polaganjem zakletve, ispred zgrade američkog Kongresa, preuzeti položaj predsednika. Posle ceremonije, odlazeći predsednik Džordž Buš i njegova supruga Lora verovatno će napustiti glavni grad helikopterom – kako su to činili svi predsednici od 1977. godine.
U okviru svečanosti biće održana parada od Kapitola do Bele kuće.Po tradiciji koja seže od inauguracije prvog predsednika, Džordža Vašingtona, u gradu će biti održani brojni inauguralni balovi, u čast dobrodošlice novom predsedniku.
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama izjavio je sinoć u Čikagu, na prvoj konferenciji za štampu posle izbora 4. novembra, da želi da Kongres što prije usvoji novi stimulativni paket zakona kako bi se obezbedila stabilizacija američke privrede.
"Biće potrebno da stimulativni paket bude usvojen pre ili posle inauguracije ( novog predsednika SAD 20. januara). Hoću da to bude što prije", rekao je Obama poslije sastanka sa 17-članim timom svojih privrednih savetnika, prenijeli su svjetski mediji.
Obama je naglasio da će paket ekonomskih mjera biti "plan za spasavanje srednje klase".
"Nećemo se ni za kratko vrijeme i ni lako izvući iz rupe u kojoj se nalazimo", poručio je novi predsednik SAD građanima, ali i dodao da je "Amerika jaka i izdržljiva zemlja", izrazivši uverenje u uspeh ako se zajedničkim snagama bude radilo i ostave po strani ostave partijske i političke razlike, preneo je Bi-Bi-Si.
Povodom sastava svog kabineta, Obama je rekao da na tome radi sa "promišljenom žurbom" i da pođednako insistira i na žurbi i na promišljenosti.
Najavio je da će imena članova njegovog kabineta biti objavljena u nekoliko sledećih nedelja.
Stanje američke privrede ugrožene finansijskom krizom i načini izlaska iz te krize biće prvo čime će se Obama, dosadašnji demokratski senator iz Ilinoisa, pozabaviti čim zvanično preuzme dužnosti predsjednika u januaru iduće godine.
O ozbiljnosti krize koja pogađa SAD govore i podaci iz oktobra da je bez posla ostalo 240.000 Amerikanaca, odnosno da je stopa nezaposlenosti dostigla 6,5 odsto, što je najveći skok za poslednjih 14 godina.
Na prvoj konferenciji za novinare, novi predsjednik SAD osvrnuo se i na iransko nuklearno pitanje ocenivši da je neprihvatljivo da Iran radi na proizvodnji nuklearnog oružja i da bi trebalo da Teheran prestane da podržava terorističke organizacije.
Obama je rekao da će "na odgovarajući način" odgovoriti na pismo iranskog predsjednika Mahmuda Ahmadinežada, koji mu je čestitao izbor za američkog predsjednika, prenio je Rojters.
Među privrednim savjetnicima Obame nalazi se i ministar finansija iz vremena kada je predsjednik SAD bio Bil Klinton, Lari Samers, njegov prethodnik Robert Rubin, kao i predsjednik saveznih rezervi SAD u vreme predsjedničkih mandata Džimija Kartera i Ronalda Regana, Pol Voker.
(Tanjug/MONDO)