Grenland izglasao širu autonomiju od Danske

Oko 75 procenata stanovništva glasalo je u u utorak za uspostavljanje samostalne vlade, dok se njih 23,6 odsto tome usprotivilo, saopštili su zvaničnici tog ostrva.

Na referendum je izašlo 72 odsto od ukupno 39.000 registrovanih birača na Grenlandu, koji je u ovo doba godine utonuo u polarnu noć, odnosno 24-časovni mrak.

"Neverovatno sam dirnut, jer ćemo sada biti priznati kao narod", saopštio je premijer Hans Enoksen.

Grenland ima 57.000 stanovnika, od kojih je 50.000 Inuita (Eskima) i 7.000 Danaca, a od 1979. godine ima unutrašnju autonomiju.

Po novom zakonu, međutim, najveće ostrvo na svijetu će kontrolisati svoje mineralne i naftne izvore, a eventualno će od Danske preuzeti kontrolu i nad preostala 32 polja nadležnosti, uključujući i pravosudna i zakonodavna pitanja, ukoliko ekonomski bude sposobno za to.

Klimatske promene su izazvale topljenje leda na Grenlandu, što je znatno olakšalo traganje za mineralima i naftom.

Danska se složila da Grenland dobije prvih 75 miliona kruna (13,07 miliona dolara) od godišnjih naftnih prihoda, a da ostatak podijele na ravne časti.

Grenlandski će postati zvanični jezik, međutim ostrvo će i dalje ostati dio Kraljevine Danske.

Za punu nezavisnost biće potrebno da se održi još jedan referendum, što se verovatno neće desiti sve dok Grendland ne bude sposoban da se finansijski održi bez pomoći Danske.

Grenland godišnje od Kopenhagena dobija pomoć od 3,2 milijarde kruna (557,6 miliona dolara), što čini oko 30 odsto od njegovog bruto domaćeg proizvoda.

Danci su poručili da Grenlanđani drže konce sudbine u svojim rukama, jer sami treba da odluče kada će finansijski da se odvoje od matice, u čijem sastavu su skoro 300 godina.

Stanovnici Grenlanda su proslavili na ulicama glavnog grada Nuka rezultate referenduma, uprkos niskim temperaturama i visokom snježnom prekrivaču.

Danski premijer Anders Fog Rasmusen pozdravio je rezultate referenduma.

(Beta)