Na Harvardu podeljene tradicionalne "Ig Nobel" nagrade za naučna dostignuća koja ljude prvo dobro nasmeju, a potom ih nateraju na razmišljanje.
I ove je godine konkurencija bila oštra, a nagrade su podeljene u 10 kategorija: Fizika: Kiyoshi Mabuchi (Univerzitet Kitasato, Japan) za merenje sile trenja između đona cipele, kore banane i poda. Neurologija: Kang Lee (Univerzitet Toronto, Kanada) za pokušaj razumevanja mozga ljudi koji tvrde da su videli Hristov lik na tostu. Medicina: Ian Humphreys (Michigan State University, SAD) za lečenje krvarenja iz nosa metodom zapušavanja nozdrva trakama sušene svinjetine. Psihologija: Peter Jonason (Univerzitet Zapadni Sidnej, Australija) za dokazivanje teorije prema kojoj su ljudi koji ostaju budni do kasno više narcisoidni i manipulativni i veće psihopate od ranoranioca. Zdravstvo: Jaroslav Flegr (Karlov univerzitet, Češka) za istraživanje da li je posedovanje mačke opasno po psihičko zdravlje vlasnika. Biologija: Vlastimil Hart (Češki univerzitet za nauku o životu) za dokumentovanje ponašanja pasa koji prilikom vršenja nužde telo usklađuju s magnetnim polovima. Umetnost: Marina de Tommaso (univerzitet Bari, Italija) za merenje razlike između bola koji nastaje prilikom 'prženja' ruke laserom dok ispitanik gleda ružna i lepa umetnička dela. Ekonomija: Nacionalni institut za statistiku u Italiji, zbog uvrštavanja prihoda od prostitucije, ilegalne trgovine drogom, krijumčarenja i ostalih kriminalnih aktivnosti u službene, ekonomske podatke. Arktičke nauke: Eigil Reimers (Univerzitet Oslo, Norveška) za proučavanje ponašanja sobova kad ugledaju ljude prerušene u polarne medvede. Ishrana: Raquel Rubio (IRTA, Španjolska) za istraživanje pod nazivom "Osobine bakterija mlečne kiseline izolovanih iz stolice novorođenčadi prilikom upotrebe u probiotičkim kulturama za fermentiranje kobasica". Iako dobitnici nagrada opravdano izazivaju smeh i čuđenje, većina nagrađenih radova sasvim je ozbiljna, a jedan IgNobelovac kasnije je dobio i pravu Nobelovu nagradu. Reč je o ruskom fizičaru Andreju Gejmu, koji je 2010. dobio Nobela za fiziku, a 2000. je dobio Ig Nobela jer je uzrokovao magnetsku levitaciju žabe, piše "Jutarnji list".
