Nemačka slavi 25. godišnjicu pada Berlinskog zida, a večeras je tim povodom pušteno 8.000 svetlećih balona, postavljenih na mestu gde se nalazio zid.
Beli baloni bili su okačeni na stubove visine 3,6 metara, što je simbolisalo visinu Zida, a protezali su se na potezu dugom 15 kilometara. Baloni su puštani jedan po jedan, čime je simbolizovano nestajanje Zida, izveštava Bi Bi Si.
Dok su baloni puštani u nebo, Berlinski državni orkestar, kojim je dirigovao Danijel Barenbojm, izveo je Betovenovu Odu radosti.
Procenjuje se da je na obeleževanje rušenja Berlinskog zida u nemačku prestonicu došlo milion ljudi.
Nemačka danas obeležava ključni momenat rušenja komunističkog režima i početak pojavljivanja ove države kao velike sile u srcu Evrope.
Lanac osvetljenih balona dugačak 15 kilometara pušten je u vazduh duž bivše granice dve Nemačke, otprilike u vreme kada je 9. novembra 1989. saopštenje visokog komunističkog zvaničnika podstaklo niz događaja koji su vodili rušenju jednog od najistaknutijih simbola Hladnog rata, preneo je AP.
Pad Berlinskog zida, koji je delio ovaj grad 28 godina, bilo je "tačka bez povratka... odatle, stvari su krenule ka potpuno novom svetskom poretku", rekao je direktor fondacije "Berlinski zid" Aksel Klausmajer.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je odrasla u Istočnoj Nemačkoj, otvorila je muzej na mestu gde se nalazi jedan od nekoliko netaknutih delova Berlinskog zida.
"Čak i danas kada hodam kroz Brandenburšku kapiju, ostao je osećaj da to nije bilo moguće niz godina mog života, i da sam morala da čekam 35 godina na ovaj osećaj slobode. To je promenilo moj život", rekla je Merkelova prošle sedmice.
MERKEL: SNOVI SE OSTVARUJU I NIŠTA NIJE VEČNO
Pad Berlinskog zida pokazao je svetu da se snovi ostvaruju i ništa nije večno, rekla je danas Merkel.
Merkelova je rekla da je ovo poruka onima kojima su ugrožena prava u nekim zemljama da se stanje može promeniti i popraviti.
Ona je ranije prisustvovala službi u crkvi za žrtve režima Istočne Nemačke, a cela ceremonija počela je zvucima duvačkih instrumenata, evocirajući zvuke truba kojima su srušeni zidovi biblijskog grada Jerihona.
Merkelova je na otvaranju novog Informativnog centra o Berlinskom zidu rekla da je lako zaboraviti šta se dogodilo, ali da je važno zapamtiti, prenosi Bi-Bi-Si.
"Možemo stanje da promenimo nabolje. Ovo je poruka za Ukrajinu, Irak i druga mesta gde su ugrožena ljudska prava", rekla je ona.
Merkelova je danas položila ruže u ostatke Zida, a njoj će se kasnije pridružiti i nekadašnji vođa radničkih sindikata Poljske Leh Valesa i bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov.
Sadašnja kancelarka bila je među hiljadama Istočnih Nemaca koji su krenuli na zapad, pošto je portparol Politbiroa, Ginter Šabovski na konferenciji za novinare objavio da će Istočnim Nemcima biti dozvoljeno da putuju u Zapadnu Nemačku i zapadni deo Berlina.
Graničari nisu dobili naređenje da dozvole bilo kome prelaz, ali su odustali od zadržavanja gomile.
Do ponoći, svi granični prelazi su bili otvoreni, a Nemačka na putu ujedinjenja za nešto manje od godinu dana, 3. oktobra 1990.
Od tada između 1,5 i dva biliona evra je potrošeno na obnovu nekada osiromašenog istoka zemlje.
Mnogo toga se promenilo, ali neke razlike ostaju - plate i penzije su niže, a nezaposlenost veća, na istoku nego na zapadu Nemačke, a mnoge oblasti na istoku zemlje beleže pad u broju stanovnika, koji odlaze na zapad u potrazi za poslom.
U Ustanovi kulture Parobrod večeras će, povodom 25 godina od pada Berlinskog zida, biti prikazan film "Voz u slobodu". Ova dokumentarna drama prati radnju od 30. septembra 1989. kada se više od 4.000 ljudi stislo u bašti ambasade Zapadne Nemačke u Pragu. "Voz u slobodu" priča o događajima koji su uticali na ponovno ujedinjenje dve Nemačke. Film se fokusira na perspektive ljudi koji su bili u vozu, njihova premišljanja i strepnje.
Ali napredak ka pravom jedinstvu vidi se u vođstvu Nemačke, gde nije samo Merkelova sa istoka, već i šef države Joahim Gauk, navodi američka agencija.
Zvanično, 138 ljudi poginulo je u pokušaju da pređe Zid, dok Udruženja žrtava navode da je broj nastradalih bliži brojki od 700, navodi "Glas Amerike".
Krajem osamdesetih godina, pokretačka snaga je stvorena protiv istočnonemačke vlade, a protesti koji su počeli u Lajpcigu, proširili su se do istočnog Berlina.
Kada su vlasti olakšale zabranu putovanja, desetine hiljada ljudi okupilo se sa istočne strane Zida, koji je 9. novembra probijen, bez i jednog ispaljenog metka.
