Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da je neizvesno da li će francusko-nemačka inicijativa za mir u Ukrajini, o kojoj su ona i francuski predsednik Fransoa Oland razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uspeti.
Nemačka kancelarka danas je u Minhenu razgovarala sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem i njegovim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, kao i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom i američkim potpredsednikom Džoom Bajdenom.
Američki senator DŽon Mekejn optužio je kancelarku Merkel za "ravnodušnost prema ukrajinskom narodu", jer ne želi da podrži slanje oružja Kijevu. "Stiče se utisak da ona ne zna ili ne želi da zna da ljudi ginu u Ukrajini", rekao je Mekejn, prenose njemački mediji. Reči senatora, uoči posete Merkelove Vašingtonu u ponedjeljak, 9. februara, izazvale su oštre kritike u Nemačkoj. Nemačka vlada saopštila je ranije da bi američko slanje oružja u Ukrajinu "samo dolilo ulje na vatru".
Velike sile traže mirno rešenje za Ukrajinu. Situacija ne u tom smilslu ne dovjia dobro, tim pre što ruska strana tvrdi da zvanični Kijev više ni ne kontroliše dobar deo "svojih" snaga na terenu. Nemačka kancelarka je zabrinuta.
"Nakon razgovora koji smo francuski predsednik i ja juče imali u Moskvi, nije izvesno da li će ona uspeti", rekla je Merkel na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, kojoj prisustvuju i ukrajinski predsednik Petro Porošenko i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
"Ali po mom mišljenju i mišljenju francuskog predsednika, definitivno vredi pokušati. Verujem da toliko dugujemo onima koji su ugroženi u Ukrajini", kazala je Merkel.
Nemačka kancelarka je naglasila da "kriza ne može biti rešena vojnim putem" i dodala da su "značajni koraci" neophodni kako bi se "udahnuo život" mirovnom sporazumu, postignutom u Minsku u septembru prošle godine, koji je u više navrata kršen, prenele su agencije.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je na konferenciji naglasio pravo svoje zemlje na samoodbranu i zahtevao hitnu obustavu vatre.
On je rekao da Ukrajina neće priznati ''navodne izbore'' u Donjecku i zatražio oslobođenje ukrajinskih vojnika, uhapšenih u borbama.
Porošenko je, kako prenose nemački mediji, upozorio da ne može biti prelaznih rešenja za ukrajinsku krizu i naglasio evropsku orijentaciju svoje zemlje.
On je istakao da veliki deo naroda u Ukrajni zagovara put u pravcu Evrope i da se tu ništa ne može promeniti, a u jednoj diskusiji, kako prenose mediji, rekao da Sporazum iz Minska nije ''jelovnik'' sa koga čovek može da izbaci one stvari, koje ne voli.
Američki potpredsednik Džozef Bajden je na u Minhenu optužio Rusiji da ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a ruskog predsednika Vladimira Putina da ne poštuje obećanja i ima direktan uticaj na istočnu Ukrajinu, prenose nemački mediji danas.
Optužujući Putina da zbog njega svet izgleda drugačije nego 2012. godine, Bajden je najavio da će Amerika, premda nije za vojno rešenje, ipak i dalje pomagati Ukrajinu, kako bi se sama branila.
On je, takođe, najavio da će budući sporazumi sa Rusijom zavisiti od dela te zemlje.
''Ne reči, već dela'', zahtevao je Bajden, naglasivši, pri tom, da američki cilj nije da se ruska privreda oslabi i dovede do sloma.
On je istakao da osnovni principi slobodne Evrope, sa nepovredivim granicama, moraju biti odbranjeni.
''Evropa je ''kamen temeljac'' američkog angažmana u celom svetu'', rekao je Bajden i, kako prenose nemački mediji i podržao kancelarku Angelu Merkel u njenim diplomatskim naporima za rešenje ukrajinske krize.
LAVROV: POROŠENKO NE KONTROLIŠE PLAĆENIKE
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da je ukrajinski predsjednik Petro Porošenko izgubio monopol na donošenje odluka o upotrebi sile.
"Problem je u tome da je ukrajinski predsjednik izgubio monopol za upotrebu sile. Sada postoje bataljoni koji su mnogo bolje plaćeni od redovnih oružanih snaga", rekao je Lavrov.
Govoreći o Krimu, on je rekao da se sve što se dogodilo na Krimu bilo u skladu Poveljom UN. "Na Krimu je došlo do samoopredeljenja. Povelja UN ima nekoliko principa, a pravo nacije na samoopredeljenje predstavlja ključni princip", rekao je Lavrov na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu.
On je dodao da ljudi iz redovnih oružanih snaga beže u te bataljone, koji se nazivaju različitim imenima kao što je "Azov", uključujući one koje vode ultra nacionalisti.
Lavrov je rekao da je Moskva svjesna američkih realnih aktivnosti u Ukrajini.
"SAD su rekle da su posredovale u smeni vlasti u Ukrajini. Mi savršeno dobro znamo kako je to izgledalo i kako to izgleda sada. U celom tom procesu nije bilo ruske vojske ili eksperata, a znamo ko su bili akteri", rekao je Lavrov, prenio je Tass.
Oko 400 vodećih političara, šefova država ili vlada, među kojima i srpski premijer Aleksandar Vučić, raspravlja u Minhenu ovog vikenda na konferenciji o bezbednosti o pitanju sigurnosti u vreme terorizma, raspadu međunarodnog poretka, sigurnosnoj budućnosti Evrope, ukrajinskoj krizi i drugim temama od svetskog značaja.
Na skupu učestvuju američki potpredsednik Džosef Bajden, nemački kancelar Angela Merkel, šefovi diplomatije Amerike i Rusije, Džon Keri i Sergej Lavrov, šef srpske diplomatije i predseedavajući OEBS-a Ivica Dačić, iranski šef diplomatije Mohamed Džavad Zarif, generani sekretar NATO Jens Stoltenberg i drugi.
