Artur Klark, autor "Odiseje u svemiru 2001." i jedan od najvećih pisaca naučne fantastike, preminuo je u 90. godini.
Čuveni britanski pisac naučne fantastike Artur Klark preminuo je u 90. godini na Šri Lanki, izjavio je njegov sekretar. "Umro je od srčanog napada", rekao je Roan de Silva, javlja Rojters.
Autor romana "Odiseja u svemiru 2001" poželeo je za svoj 90. rođendan, decembra prošle godine, da se javi vanzemaljac, da se ljudi odviknu od korišćenja nafte i da na Šri Lanki zavlada mir.
Ser Artur Čarls Klark se, uz Isaka Asimova, smatra najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega, Klark se čvrsto držo nauke i njenih realnih dometa i hipoteza.
Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.
Rođen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu.
Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje.
Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine.
Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.
Godine 1951. napisao je kratku priču "Stražar" (The Sentinel) koju je poslao na jedno Bi-Bi-Si-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom.
Međutim, 1964, će ta priča postati glavna inspiracija za njegovo verovatno najpoznatije delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom "Odiseja u svemiru 2001", koji je premijerno prikazan 1968. godine.
Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. Lekari su 1988. konstantovali da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica ga je 2000. godine proglasila vitezom.
Poznatija Klarkova dela su "S druge strane trane neba", "Pad mesečeve prašine", zbirka pripovedaka "Sastanak sa Ramom", zatim "2010: Druga odiseja", zbirka pripovedaka "Pesme daleke zemlje",
" 2061: Treća odiseja", i "Susret sa meduzom".
(Tanjug/www.mtsmondo.com)