Italijanski premijer Mateo Renci izjavio je na zasedanju lidera EU u Briselu da je "protiv Evrope pod isključivom nemačkom upravom".
Renci je veoma zamerio Evropskoj uniji zbog kritika na račun Italije, kojoj je zamerena sporost u rešavanju izbegličke krize, dok EU "ima dvostruke standarde kada je reč o Nemačkoj, na primer u slučaju gasovoda 'Severni tok 2'".
Renci je primetio da je Brisel odbacio gasovod "Južni tok", za koji je zainteresovana Italija, a ništa mu ne smeta da nemačke kompanije vode poslove s Rusijom, uključujući "Severni tok 2", iako su na snazi sankcije prema Rusiji.
Italijanski premijer smatra da bi te sankcije trebalo da budu u dogledno vreme preispitane, a ima glasova u EU da bi u tom slučaju moglo ponovo da se razmotri da li je izvodljiv projekat "Južni tok".
Renci je, prema italijanskim medijima, na zasedanju grupe evropskih socijalista ukazao i da su nemačke kompanije kupile sve aerodrome na grčkim ostrvima.
Nemačka kancelarka Angela Merkel se na zasedanju vođa EU snažno zauzela za uvođenje evropske granične i obalske straže, prema čemu su delom uzdržani Italija, Poljska i Mađarska, i mnogo brže uspostavljanje kontrolnih tačaka na spoljnim granicama Unije za popis i utvrđivanje ko su izbeglice, a ko migranti koji ne mogu ući u EU.
Evropska komisija je najavila i kaznene mere protiv Italije zbog toga što vlasti u Rimu ne sprovode dovoljno brzo mere za rešavanje izbegličke krize i uspostavljanje kontrolnih punktova na granicama, što je izazvalo veliku ljutnju Rencija koji je rekao da je Italija skoro dve godine bila napuštena od cele EU kad je krenuo talas imigranata na italijanske južne obale.
Renci je sad ljutito reagovao i rekao da "jedna stranka i jedan líder na neprihvatljiv način vrše nadzor nad Evropom", naglasivši da je "operisan od svake realnosti" postupak Evropske komisije da se Italija kazni zbog kašnjenja u sprovođenju mera za rešavanje izbegličke krize.
Italijanski premijer je kolegama u grupi evropskih socijalista preneo i svoj stav da Nemačka mora promeniti svoje tvrdo zalaganje za oštre mere štednje, kresanje budžetskih deficita i dugova i otvoriti se i za politike koje podstiču rast i zapošljavanje.
