Na stotine demonstranata uhapšeno je u sredu tokom noći širom SAD, za vreme protesta organizovanih na petu godišnjicu početka rata u Iraku.
Protivnici rata, neki od njih maskirani kao predsednik DŽordž Buš ili potpredsednik Dik Čejni, sukobili su se u San Francisku sa pripadnicima policije potpuno opremljenim za razbijanje demonstracija, prenele su agencije.
Do sukoba je došlo kada je grupa demonstranata, ležeći na kolovozu, blokirala saobraćaj u jednoj od glavnih gradskih ulica.
Njih je opkolilo stotinak policajaca pod punom opremom, posle čega se u sukob uključio još veći broj demonstranata, prenela je agencija DPA.
Kako su saopštili policijski zvaničnici, uhapšene su 143 osobe. Kako su učesnici protesta hapšeni i odvođeni, tako su novi demonstranti okupljeni na trotoarima, zauzimali njihova mesta na kolovozu.
Među uhapšenima je bilo i njih dvadesetak iz grupe "Deluj protiv torture", odevenih u narandžaste kombinezone i sa crnim kapuljačama na glavama, kao irački zarobljenici u zatvoru "Abu Graib" i američkoj bazi Gvantanamo na Kubi.
Takođe je uhapšen i Danijel Elsberg, nekadašnji vojni analitičar, koji je postao levičarski simbol kada je objavio tzv, "Papire iz Pentagona", koji su diskreditovali američku administraciju iz vremena vijetnamskog rata.
U Vašingtonu su se u tihom protestu ispred Bele kluće okupili učesnici "Marša mrtvih", odeveni u crno sa belim maskama, koji su nosili natpise sa imenima neke od žrtava iračkog rata.
Međutim, jedan od učesnika protesta, nezadovoljan odzivom, izjavio je da je broj demonstranata sramotan. "Gde su Amerikanci? Izgleda da im nije važno što je ubijeno na hiljade američkih vojnika i iračkih civila", zapitao se.
Jedan od mlađih, koji je u glavni grad SAD za ovu priliku došao iz unutrašnjosti, istakao je da je prevalio dug put jer ne želi da njegova zemlja okupira drugu.
U jednom trenutku demonstranti su se okupili ispred savezne poreske agencije, sprečavajući zaposlene da uđu u zgradu, pa ih je policija pohapsila.
Protesti manjih razmera održani su i u stotinama drugih gradova širom SAD, navodi DPA.
Agencije podsećaju da je rat, od početka invazije sa ciljem svrgavanja iračkog lidera Sadama Huseina, u martu 2003, koštao SAD oko 500 milijardi dolara, a da je u njemu živote izgubilo oko 4.000 američkih vojnika i skoro 60.000 Iračana.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)