Više od 60 sudija pakistanskog Vrhovnog suda i četvorica sudija provincijskih sudova pušteni su u ponedeljak iz kućnog pritvora.
Prvo naređenje koje je Gilani izdao pošto je u parlamentu izabran za premijera bilo je da se iz pritvora puste sve sudije čije je hapšenje naredio predsednik Pervez Mušaraf kada je u novembru proglasio vanredno stanje u zemlji.
"Naređujem da smesta budu oslobođene uhapšene sudije visokog suda", rekao je u parlamentu novi premijer, pozivajući sudije da sporove rešavaju u parlamentu, a ne protestima, preneo je Rojters.
Policija je nekoliko minuta kasnije uklonila barikade postavljene oko kuća bivšeg glavnog sudije Vrhovnog suda Iftihara Čaudrija i drugih sudija, javile su agencije.
Vladajuća koalicija u parlamentu najavila je da će usvojiti rezoluciju kojom će vratiti smenjene sudije na njihova radna mesta. Prema oceni britanske agencije, ukoliko se to dogodi, sudije bi mogle da preduzmu zakonske mere protiv predsednika Mušarafa, koji ih je smenio strahujući da će proglasiti neustavnim njegovo ponovno imenovanje za šefa države u parlamentu, u oktobru prošle godine.
Mušaraf je politički izolovan otkad je stranka koja ga podržava pretrpela poraz na nedavnim izborima i spekuliše se da bi njegovi protivnici iz nove koalicione vlade, koja bi trebalo da bude formirana sledeće sedmice, mogli da pokušaju da ga svrgnu s vlasti.
SAD i drugi zapadni saveznici Pakistana strahuju da bi sukob predsednika države i premijera mogao dodatno da ugrozi stabilnost u zemlji, koja je već izložena napadima islamskih ekstremista.
Gilani je potpredsednik Pakistanske narodne partije (PPP), čija je liderka Benazir Buto ubijena u samoubilačkom napadu u gradu Ravalpindi, 27. decembra. PPP je pobedila na parlamentarnim izborima, 18. februara.
Gilani je, takođe, pozvao Ujedinjene nacije da sprovedu istragu o ubistvu Buto, a parlament da usvoji rezoluciju kojom će osuditi "pravno ubistvo" Zulfikara Alija Buta, oca Benazir Buto i osnivača PPP.
Zulfikar Ali Buto bio je predsednik i kasnije prvi premijer Pakistana koji je izabran voljom naroda. Godine 1977. vojska ga je svrgla s vlasti, a dve godine kasnije je obešen posle kontroverzne odluke suda, koji ga je proglasio krivim za ubistvo.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)