U Rimu danas počinje Generalna kongregacija katoličkog reda jezuita (isusovaca) na kojoj će se izabrati novi poglavar ovog reda – Otac General, koji ima i nadimak „crni papa".
Ovo će biti 36. Generalna kongregacija od osnivanja. Dobivši potvrdu od pape Pavla III 1540, red je i zvanično osnovao Ignjacio de Lojola, koji je izabran za poglavara. Nakon njegove smrti, održana je Prva Generalna kongregacija 1558.
Ovogodišnja skupština će okupiti 215 delegata iz svih krajeva sveta. Sadašnji poglavar, o. Adolfo Nikolas, u decembru 2014. je započeo sazivanje 36. Generalne kongregacije i najavio svoje povlačenje sa mesta poglavara jezuita.
Ovo okupljanje jezuita se saziva iz dva razloga: kada se bira novi poglavar i da bi se razgovaralo o važnim temama od značaja za društvo. Zašto je o. Nikolas započeo sazivanje Generalne kongregacije dve godine ranije? Naime, kako su jezuiti rasprostranjeni po celom svetu, potrebno je vreme da se organizuju i izaberu svoje delegate na ovom velikom okupljanju, a delegati se biraju u svakoj jezuitskoj „provinciji“ (kojih ima oko 80 u svetu). Takođe, potrebno je i organizovati okupljanje preko 200 ljudi iz celog sveta na jednom mestu, a ne zna se koliko će Kongregacija trajati. U istoriji, najkraća Kongregacija je bila 1608. (trajala nešto više od mesec dana), a najduža 1645. (trajala skoro 5 meseci).
O. Patrik Mulemi je izjavio (za Vatikan radio) kako se može bliže upoznati ovaj red tako što ćemo posmatrati šta radi sadašnji papa Franja (koji je jezuita) - „Sve to što radi, radi zbog svog jezuitskog obrazovanja, i to je ono što mi (jezuiti) radimo svih ovih godina. Kada priča i deluje, mi govorimo da je upravo to svet u kome živimo, svet u kome služimo.“
KO SU JEZUITI?
Katolički red koji se odlikuje smernošću, velikom vernošću papi. Moto im je - Ad Maiorem Dei Gloriam, odnosno "Sve na veću slavu Božju!". Jezuiti moraju da poštuju određene smernice koje se tiču odeće: da bude pristojna, usaglašena sa oblačenjem u zemlji iz koje dolazi jezuita i da ne bude kontradiktorna siromaštvu koje praktikuju jezuiti. Oni su poznati po svojoj prosvetiteljskoj ulozi unutar katoličke crkve, jer su to uglavnom veoma obrazovani pojedinci, koji su osnovali veliki broj univerziteta i instituta unutar crkve. Neki od poznatijih pripadnika ovog reda su bili Marko Polo, Ruđer Bošković, dok su njihove škole pohađali i Molijer, Dekart, Monteskje, Volter, Balzak… Cilj njihovog obrazovanja nije puko versko obrazovanje, već opšte, prosvetiteljstvo u načelu, čiji članovi se bave kako teologijom i društvenom naukom, tako filosofijom i prirodnim naukama.
INTRIGE I TEORIJE ZAVERE
Poznato je u istoriji da su mnogi jezuiti bili ispovednici vladara, njihovi dvorski sveštenici pa su ih često optuživali za dvorske intrige. Ovaj red je bio umešan i u razne političke intrige, kao što je zavera za ubijanje engleskog Kralja Džejmsa i celokupne protestanstske aristokratije u Engleskoj, zbog koje je i pogubljen jezuita Henri Garnet. Jezuite su često optuživane i za antisemitizam, međutim izraelski institu Jad Vašem je priznao napore nekolicine jezuita u spašavanju Jevreja tokom holokausta.
Sam izbor novog Generala je, takođe, zanimljiv. Naime, kada se okupe svi zajedno, zapocinju period “murmuration” (žamor), koji traje 4 dana, kada članovi razgovaraju jedni sa drugima pojedinačno (jedan na jedan), pitajući jedne druge da li poznaju osobu koja ima kvalitete budućeg poglavara. Ova praksa podseća na period konklave, kada se kardinali zaključavaju kako bi izabrali novog papu. Jezuiti se ne zaključavaju, ali svakako se nalaze u određenoj vrsti “karantina” dok biraju svog poglavara. Za izbor, potrebna je natpolovična većina (50%+1 glas).
Poglavar jezuita, otac general, upravlja ovim redom iz Rima, preko Veća. U svojoj tituli reč “general” se ne odnosi na militarizovani pojam (iako ima dodirnih tačaka) već u smislu “generalno”, “opšte” nasuprot “pojedinačno”, zato što poglavar jezuita ima vlast nad svim jezuitima u celom svetu. Smatra se da ima veću vlast (nad jezuitima) nego što je ima jedan katolički biskup nad svojim sveštenstvom i narodom. Oni se biraju doživotno, međutim, poslednja trojica nisu vladali do kraja života. Otac Pedro Arupe je bio prvi koji je podneo ostavku jer je doživeo težak moždani udar (1981), a njegovi naslednici, Piter Hans Kolvenbah I Adolfo Nikolas, rešili su da se povuku kad napune 80.godinu života.
ZAŠTO CRNI PAPA
Ono što dosta privlači intrige, pa i teorije zavere, jeste nadimak “crni papa”. Naime, u vreme svoje najveće moći, kada su jezuiti bili veoma uticajni u misionarenju po svetu, stanovnici Rima su počeli da govore kako postoji i drugi papa, misleći na poglavara jezuita, zbog svoje vlasti i moći. Nazivali su ga “crnim papom”, nasuprot pravim (“beli papa”), jer papa nosi belu odoru, dok jezuiti nose crnu.
Poslednjih godina, pored ovog trenda sa ostavkama, itekako je prisutno veće prisustvo jezuita u javnosti, a tome je doprinelo i njihovo pojedinačno učestvovanje na važnim funkcijama u crkvi. Konkretno, pape Jovan Pavle II i Benedikt XVI su pojedinim jezuitima dali važne uloge, kao što je kardinalska za Roberta Tućija (bio je organizator papinih putovanja i javnih nastupa) ili uloga sekretara Kongregacije za doktrinu vere koju obavlja Luis Ferer, ali niz drugih jezuita koji su postali kardinali. Pre nego što je jezuita Bergoljo izabran za papu, svakako da je jedan od poznatijih jezuita u Katoličkoj crkvi bio PR Sv. Stolice, o. Federiko Lombardi, koji je letos smenjen sa te funkcije.
Ostaje da se vidi šta će istorija reći na novi “trend” ostavke u Katoličkoj crkvi, jer poslednji “beli papa” (ovaj pravi) je podneo ostavku (Benedikt XVI), kao i poslednja trojica “crnih papa”.
ZA MONDO: Mladen Aleksić
