Britanski tabloid "Dejli mejl", druge dnevne novine po tiražu u Ujedinjenom kraljevstvu, opisale su poluostrvo Krim i Sevastopolj kao teritoriju Rusije. Čitaoci to, naravno, nisu propustili da vatreno prokomentarišu.
Kako se navodi, liste je danas objavio priču o detonaciji bombe iz Drugog svetskog rata na Krimu, prenosi Tass.
Jedan od ruskih čitalaca lista napisao je na forumu na internet stranici lista "Hvala" za prepoznavanje Krima kao dela Rusije, a ukrajinski čitaoci reagovali su emotivno, insistirajući da je Krim deo teritorije Ukrajine.
Krim i Sevastopolj usvojili su deklaraciju o nezavisnosti u martu 2014. godine, a na referendumu, nekoliko dana kasnije, 96,77 odsto građana Krima i 95,6 odsto građana Sevastopolja izjasnilo o otcepljenju od Ukrajine, odnosno vraćanju Rusiji.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je reunifikaciju 18. marta 2014. godine, a 21. marta ju je usvojila Savezna Skupština Ruske federacije.
Uprkos rezultatima referenduma, Kijev i Zapad odbijaju da priznaju Krim kao deo Rusije.
Šta kaže istorija
Da ne idemo predaleko, vratićemo se do novog veka. Kao posledica Rusko-turskih ratova (1768—1774) Krimski ka(ga)nat 1772. ponovo postaje nezavisan od Osmanskog carstva. Ruska imperija zatim anektira ceo Krim (1784. Tauridska oblast, 1796. deo Novorosijske gubernije, a 1802. Tauridska gubernija).
Krimski Tatari su 1917. godine proglasili Krimsku Narodnu Republiku, da bi 1918. godine bila formirana Sovjetska Socijalistička Republika Taurida, a 1919. godine Krimska Sovjetska Socijalistička Republika.
Značajne promene, kako u sastavu stanovništva, tako i u upravi nad teritorijom, beleže se nakon dolaska komunista. Tako je oktobra 1921. obrazovana Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika u sastavu Ruske SFSR i Sovjetskog Saveza.
Krim postaje deo nacističkog Rajhskomesarijata Ukrajina 1941, a posle oslobođenja i Drugog svetskog rata vrše se masovne deportacije Tatara, Bugara i Jermena iz ove oblasti. Krimska oblast je ponovo je u sastavu sovjetske Rusije ali se februara 1945. godine Nikita Hruščov (za 300. godišnjicu Perejaslavskog sporazuma) dosetio da pokloni Krim sovjetskoj republici Ukrajini.