Katalonski parlament proglasio je danas nezavisnost od Španije. Premijer Španije Marijan Rahoj poziva narod na mir. Evropska komisija bez komentara. Odgovor Madrida: Dolazimo u Kataloniju! Optužnice za katalonske lidere.

Poslanici su velikim aplauzom pozdravili rezultate glasanja, nakon čega su otpevali himnu Katalonije.   

Katalonski parlament glasao je za pokretanje konstitutivnog procesa odvajanja od Španije sa: 70 glasova za, 10 protiv i 2 nevažeća glasa.

Odgovor Madrida: Preuzećemo sve u Kataloniji!

Građani koji su se okupili ispred zgrade parlamenta počeli su da slave. Oni su na velikim ekranima pratili glasanje i prebrojavanje glasova. 

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:

U Barseloni se okupilo više hiljada pristalica nezavisnosti koji slave - igraju, pevaju...

POGLEDAJTE SNIMKE

Predsednik Katalonije Karles Pudždemon i potpredsednik Oriol Hunkeras zagrlili su se čestitavši jedan drugom nakon glasanja, u kojem su učestvovali.

Opozicioni poslanici su iz protesta izašli iz sale pre glasanja.

Desetine opozicionih poslanika prethodno su napustile skupštinsku salu, a među njima su bili i zastupnici Narodne partije španskog premijera Marijana Rahoja.

Katalonija: Zbogom, Španijo

"Proglašavamo Republiku Kataloniju kao nezavisnu i suverenu državu, zasnovanu na demokratiji i socijalnoj pravdi",  piše u predlogu vladajuće katalonske koalicije "Zajedno za DA" i njenog partnera, krajnje leve stranke CUP.

Nakon što je regionalna skupština proglasila otcepljenje od Španije i proglasila Republiku Kataloniju, Pučdemon se obratio građanima koji su slavili ispred Parlamenta.

U danima koji su pred nama moramo ostati dosledni našim vrednostima - pacifizmu i dostojanstvu. U našim je, u vašim je rukama izgradnja Republike, rekao je Pučdemon.

On je istakao da je Parlament danas ispunio davnašnju želju Katalonaca, koja je kulminirala na referendumu održanom 1. oktobra.

ODGOVOR MADRIDA: "UKINUTA" KATALONIJA

U Madridu se u toku proglašenja nezavisnosti Katalonije održavala sednica gornjeg doma parlamenta, Senata, koji je odobrio vladi premijera Marijana Rahoja da uspostavi direktnu kontrolu Madrida nad Katalonijom, nekoliko minuta nakon što je ta pokrajina proglasina nezavisnost od Španije.

Za uspostavljanje kontrole 214 članova Senata glasalo je za, 47 je bilo protiv, a jedan je bio uzdržan, javlja El Pais.

To znači da centralna vlast Španije preuzima upravljanje nad katalonskom policijom, finansijama, javnim medijima i telekomunikacijama na šest meseci, do održavanja prevremenih izbora.

Zakazana je i hitna sednica Vlade Španije.

Rahoj je u Senatu izjavio da će prvi potez njegove Vlade biti smenjivanje predsednika Katalonije Karlesa Pudždemona i njegovih ministara.

Premijer Španije je nakon odluke katalonskog parlamenta pozvao građane Španije da ostanu mirni.

"Pozivam sve Špance na mir. Vladavina prava će uspostaviti legalitet u Kataloniji", napisao je Rahoj Twitteru.

Parlament Katalonije ime 135 poslaničkih mesta.

ZAŠTO KATALONCI HOĆE NEZAVISNOST?

Krvavi sukobi u nedelju, 1. oktobra 2017. godine, nemilosrdni obračun policije sa građanima Katalonije na biračkim mestima i na ulicama, doveli su do potpune nestabilnosti u tom delu Evrope, koji može da se prelije i na neke druge zemlje i regione.

Katalonija ima populaciju od 7,5 miliona stanovnika, a ovaj region Španije smatra se najbogatijim i njegova ekonomija je snažnija od ekonomija Finskej ili Portugala.

Ideja o nezavisnosti nije novijeg datuma. Štaviše! Vratimo se u prošlost...

U 12. veku, ovaj deo severoistočne Španije, bio je kraljevina Aragon. U 15. veku kralj Aragona Ferdinand oženio je kraljicu Izabelu, koja je bila vladarka najvećeg regiona Iberijskog poluostrva - Kastilje i Leon.

Tokom vekova Katalonija je uvek imala najveći stepen autonomije - svoje zakone, kulturu, običaje, jezik...

Ali, početkom 18. veka, izbio je veliki Rat za špansko nasleđe. Kralj Felipe Peti je sa svojom vojskom porobio Kataloniju, posle 15-mesečne opsade. Katalonci su bili ugnjetavani, izgubili su atribute polunezavisnog regiona.

To je sve trajalo do 1931. godine, kada je Španija ponovo postala Republika i tada je Katalonija ponovo osetila boljitak.

Međutim, tokom Španskog građanskog rata i režima generala Fransiska Franka, Katalonija je ponovo marginalizovana. Na hiljade Katalonaca je bilo pogubljeno, Franko je uveo stroge resitrikcije upotrebe katalonskog jezika.

Posle Frankove smrti, 1975. godine, demokratija je zavladala Španijom, a Katalonija je postala jedan od 17 autonomnih regiona. Katalonci su dobili svoju skupštinu, policiju, obrazovni sistem, ekonomija je jačala...

Ali, glas za potpunom nezavisnošću nikada nije utihnuo. Fudbalski klub Barselona postao je jedan od simbola separatističkog pokreta sa svojim sloganom: "Više od kluba" (Mas que une club).

RAZLOZI ZA NEZAVISNOST

1. NOVAC

Katalonija je ekonomski najmoćniji region od 17 koliko ih ima Španija. Stanovnici Katalonije zaslužni su za JEDNU PETINU državne ekonomije. Sa BDP-om većim od 200 milijardi evra, ovaj region snažniji je od ekonomija Finske ili Portugala. Četvrtina španskog izvoza (25%) odnosi se na robu i usluge iz Katalonije. Separatisti tvrde da Španija PLJAČKA Kataloniju, jer je jaz između onoga što Katalonija plaća kroz poreze i onoga što dobija - 10 milijardi evra godišnje! Stopa nezaposlesnosti u Kataloniji manja je od španske za oko 4%.

2. JEZIK

Pod generalnom Frankom, katalonski jezik je bio PROGNAN iz bilo koje službene upotrebe. Od uspostavljanja demokratije, 1978. godine, katalonski jezik je ponovo dobio svoje mesto u državnim institucijama. Sada više od 80% stanovnika Katalonije govori katalonski.

3. POŠTOVANJE (PONOS)

Katalonski borci za nezavisnost traže da se glas Katalonaca poštuje i da imaju pravo na referendum. Madrid sve to odbija, što dodatno nervira Katalonce.

Na svakoj utakmici Barselone, tačno u 17 minuta i 14 sekundi (godina kada je Katalonija pala pod vlast kralja Filipea) sa tribina Nou Kampa se mogu čuti slogani za nezavisnost Katalonije.

RIZICI

Katalonija bi, pre svega, u ekonomskom smislu mogla da se suoči sa velikom zaduženošću. Od 2009. godine zaduženost regionalne vlade je u porastu. Izvoz bi takođe pretpreo udar, jer se više od trećine proizvoda izvozi u ostatak Španije, a u slučaju otcepljenja to bi bilo podložno dodatnim porezima. Dalje, Katalonija ne bi imala pristup Evropskoj uniji i njenom slobodnom tržištu na koje izvozi dve trećine svojih roba i usluga... Taj problem je, veruje se, bio ključan i za Škotsku i njen referendum.

Catalan supporters remove Spanish flag from government building in Girona, Spain #verifiedpic.twitter.com/kVvBrMiv1y

— RTDigital (@RT_Digital) October 27, 2017

Takođe, pitanje je šta bi bilo sa Fudbalskim klubom Barselona, ali i Fudbalskim klubom Espanjol i u kojoj bi se ligi oni takmičili.