Birališta su otvorena danas u Novoj Kaledoniji, francuskoj teritoriji u Pacifiku od 270.000 stanovnika, za istorijski referendum o samoopredeljenju.
Pravo glasa ima 174.000 ljudi, a glasanje će trajati deset sati, navodi AP.
Građani će na referendumu odlučiti da li žele nezavisnu državu, a posmatrači očekuju da će većina verovatno biti za ostanak u sastavu Francuske, na osnovu anketa i rezultata ranijih izbora.
Više od 174.000 registrovanih birača odgovaraće na pitanje "Da li želite da Nova Kaledonija stekne pun suverenitet i postane nezavisna".
Birališta su otvorena u 8.00 po lokalnom vremenu (22 sata po centralnoevropskom vremenu) a zatvaraju se u 18.00 (u 8.00 u nedelju po centralnoevropskom vremenu).
Objavljivanje rezultata očekuje se uveče po lokalnom vremenu, odnosno u nedelju ujutru po centralnoevropskom vremenu.
Očekuje se da će se francuski predsednik Emanuel Makron neposredno posle objavljivanja rezultata obratiti javnosti.
Građanima Nove Kaledonije biće postavljeno pitanje da li žele da Nova Kaledonija dobije potpunu suverenost i postane nezavisna, a posmatrači smatraju da će glasači verovatno odabrati da ostanu uz Francusku.
Nova Kaledonija je bila kolonija Francuske, a kasnije je dobila status "prekomorske teritorije", da bi se dve strane 1999. godine sporazumele o široj autonomiji tog ostrva.
Teritorija uživa visok nivo autonomije, ali od Francuske dobija 1,3 milijarde evra godišnje kroz subvencije za odbranu, policiju, spoljne poslove, pravosuđe i obrazovanje.
Mnogi se plaše da bi nezavisnost narušila ekonomiju Nove Kaledonije.
Referendum je rezultat procesa koji je počeo pre tri decenije u cilju okončanja nasilja između pristalica i protivnika nezavisnosti od Francuske.
U sukobima dve struje život je izgubilo više od 70 osoba, a to je 1988. godine dovelo do sporazuma između autohtonih Kanaka koji se zalažu za nezavisnost i evropskih došljaka koji su prisniji ideji ostanka pri Francuskoj.
Ukoliko ishod referenduma bude negativan, Nova Kaledonija će imati još dve prilike da se izjasni o svom statusu do 2022. godine.
Na arhipelagu živi oko 270.000 ljudi, navodi AP.
To je arhipelag 1.210 kilometara istočno od Australije, a 16.136 kilometara udaljen od Francuske.
