Slovačka vraća svoje zlatne rezerve u zemlju, Poljska, Mađarska i Srbija znatno uvećavaju svoje gomile zlata. Istovremeno, za zlato ne mare ni Norvežani ni Kanađani.
Svojevrsna zlatna groznica vlada Istočnom Evropom. Za razliku od Rusije i Kine, koje zlatnim rezervama pokušavaju da pobegnu do svemogućeg američkog dolara, u evroizovanoj Istočnoj Evropi za tako nešto nema racionalnog objašnjenja.
Poslednji "zlatni potez" ove nedelje je imala Poljska, čija je nacionalistička vlada "pokazala ekonomsku snagu" time što je vratila u zemlju svih 100 tona zlata, piše ugledni Blumberg.
Pre toga zlatnim rezervama su se bavili i Mađarska Viktora Orbana, ali i Slovačka, gde se bivši premijer Robert Fico vraća u vlast s pozivom centralnoj banci da hitno vrati zlato iz Velike Britanije.
Zašto? Pa, navodi Fico istorijske razloge, "ponekada vas međunarodni partneri mogu izdati" kao kada je Hitleru 1938. dozvoljeno da otkine deo Čehoslovačke, ili nedavno, kada je Banka Engleske (Centralna banka Velike Britanije) odbila da vrati zlato Venecuele zbog političkih razmirica.
"Posle Minhenskog dogovora (Velie Britanije i nacističke Nemačke o Sudetima) ne možete verovati ni najbližem savezniku. Garantujem vam da, ako se nešto desi, nećemo videti ni grama tog zlata i zato to (vraćanje u zemlju) moramo brzo izvesti", rekao je Fico novinarima.
Zlato su iz Britanije vratili i Poljaci, doduše bez stavljanja pod pitanje pouzdanost Britanije ili problem Brexita, kao Slovaci.
Tvrda desničarska poljska vlada želi tako da, kako je naveo guverner centralne banke, da demonstrira "snagu nacionalna ekonomije" teške 586 milijardi dolara. Poljska je duplirala zlatne rezerve u poslednje dve godine i u regionu ima najveće zalihe.
Aktivan kupac zlata je i Mađarska, koja je udesetostručila rezerve. Tu je i Srbija, u kojoj je neprikosnoveni lider Aleksandar Vučić naredio centralnoj banci da samo u oktobru kupi devet tona zlata jer "se vidi u kom pravcu kriza u svetu ide".
Doduše, Srbija i dalje drži veći deo od ukupno 30 tona zlata u inostranstvu, u Švajcarskoj, ali to je i jedino logično, pošto vam zlato i treba da bi ga lako i brzo prodali kad ustreba, a to je u nekoj velikoj nevolji lakše u Londonu, Ženevi ili Njujorku, nego u Beogradu.
Ono što je u istočnoj Evropi (samo) simbol snažne vlasti i njome vođene ekonomije u Rusiji i Kini, najvećih kupaca zlata za rezerve na svetu, je neophodnost i racionalni potez. Njihove rezerve prešle su 3 biliona dolara, kao reakcija na političke i trgovinske tenzije sa SAD.
Najviše zlata u državnim rezervama i dalje imaju SAD (8.134 tone), zatim nešto podalje slede Nemačka (3.367t) Italija, Francuska, Rusija (sve oko 2.200t do 2.500t), a nešto manje od toga ima Kina.