• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mladi Banjalučanin niže uspjehe na međunarodnim takmičenjima iz matematike

Marko Jojić (19), mladi Banjalučanin koji je završio Gimnaziju u Banjaluci i upisao se na Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, na prethodnim međunarodnim takmičenjima iz matematike osvojio je niz nagrada.

Marko Jojić Izvor: Anadolija/Miomir Jakovljević

Ekipi Anadolije ispričao je da se matematikom bavi od malih nogu, ali da je ozbiljnije krenuo da radi kada su počela takmičenja, u osmom razredu osnovne škole. Trenutno se priprema za Internacionalnu i Balkansku matematičku olimpijadu.

"Prvi uspjeh mi je bila Juniorska matematička olimpijada u Rumuniji kada sam bio osmi razred, nakon toga sam išao u Bugarsku takođe na Juniorsku matematičku olimpijadu i u srednjoj školi tri puta sam učestvovao na moskovskoj Olimpijadi metropola i treba sada treći put da učestvujem na Internacionalnoj matematičkoj olimpijadi", kazao je Jojić.

Marko je sa Juniorskim matematičkih olimpijada ima broznu i srebro, sa moskovskih Olimpijada metropola bronzu i srebro, a ove godine osvojio je i zlatnu medalju, dok je na ranijim Balkanijadama osvojo bronzanu i srebrnu medalju.

Jojiću je ovo posljednja godina u kojoj se takmiči, a priprema se za Internacionalnu olimpijadu koja se održava 19. i 20. jula, te Balkansku matematičku olimpijadu za koju termin još nije poznat, ali trebalo bi da se održi do septembra ove godine.

Objašnjavajući proces plasmana na ova međunarodna takmičenja Jojić je rekao da postoji više rundi takmičenja, a prva je školsko takmičenje u školi gdje najbolji učenici prolaze u sljedeći krug - opštinsko takmičenje. U entitetu Republika Srpska slijedi Reubličko takmičenje iz matematike, odakle najbolji učestvuju na Državnom takmičenju, a najboljih šest učenika u Bosni i Hercegovini plasira se na Balkanijadu i Internacionalnu matematičku olimpijadu.

Govoreći o svojoj ljubavi prema matematici, Jojić je rekao da ga je ovoj nauci privukao način razmišljanja kao rješavanja zagonetki.

Marko Jojić Izvor: Anadolija/Miomir Jakovljević

"Nije nikad bila neka kriza, nekad se čovjek umori pa odmori sedam, deset ili mjesec dana pa poslije toga opet krene, ali ja nikad nisam imao takvu fazu, ja sam to uvijek volio da radim, nisam radio na silu, radim koliko mi se radi i kada mi se radi i na taj način sam uspio da ostvarim rezultat kojim sam više nego zadovoljan", kaže Marko Jojić.

Teško mu je procijeniti koliko sati dnevno provodi učeći i radeći zadatke iz matematike, ali pred takmičenja to je oko šest sati dnevno.

"Trenutno imamo pripreme organizovane za sve koji su se plasirali na tu olimpijadu i jedan dan radimo samo zadatke, dvije ture po tri sata, a svaki drugi dan imamo test koji se radi četiri i po sata i na tom testu imamo tri zadatka. Taj test napravljen je po uzoru na olimpijadu i pokušavamo da taj osjećaj rađenja zadataka na olimpijadama približimo sebi da uđemo u formu", rekao je Jojić.

Istakao je da se takmičari iz Bosne i Hercegovine na predstojećoj Internacionalnoj matematičkoj olimpijadi nadaju najboljem, a s obzirom na timsko bodovanje, svi žele da zadatke urade što bolje.

Iako je pandemija koronavirusa zaustavila odlaske na takmičenja van granica zemlje, zahvaljujući online tehnologijama mladi ljubitelji nauke nisu izgubili mnogo, jer su imali priliku da učestvuju. Jojić je objasnio da organizatori prilikom takmičenja zahtijevaju poštovanje striktnih mjera, kao što je konstantan video nadzor nad svakim od takmičara.

Dalje planove za budućnost Jojić i nema, a o izboru fakulteta rekao je: "Ono čisto matematika mi ide dobro, volim to da radim i procijenio sam da će mi biti zanimljivo i da bih želio to da studiram."

Komentarišući činjenicu da mnogi učenici imaju problema sa matematikom, ovaj mladi matematičar rekao je da je konstantan rad presudan.

"Najviše šta mislim da ljude koči jeste što nije kao istorija ili biologija da se može sjesti za jednu noć i naučiti 30, 40 stranica i da se dobije 5, nego se mora raditi konstantno. Ne zahtijeva ogromnu količinu rada za školske standarde, ali se treba raditi konstantno", istakao je on.

Pročitajte i ovo

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE