Brutalnost i nasilje mladih u Srbiji u poslednje vreme sve je gora. Samo za poslednjih mesec dana, u međusobnim tučama poginulo je pet mladića
Bolnice su pune dečaka sa teškim povredama, nanetim mahom hladnim oružjem na izuzetno surov način, a ako se ovim nedavno oduzetim životima doda i orgijanje grupe od petnaestak divljaka koji su 30. marta jurili palicama po kraljevačkoj bolnici, jasno je kao dan da su stvari otišle predaleko, piše Alo.
Poslednji slučaj napada na vršnjake dogodio se u Valjevu kada su dvojica maloletnika palicama pretukli Srećka Bogosavljevića.
Nabrajanje telesnih povreda koje ne prestaju da ispunjavanju bolničke kartone po celoj Srbiji, nanetim noževima, sekirama i ostalim arsenalom hladnog oružja i oruđa, zahtevalo bi daleko veći prostor od ovog.
Izuzev povreda glave, koje su u velikom broju slučajeva kobne po život, srpska deca i omladina ubijaju svoje vršnjake i na druge načine.
Slučajevi sada već, nažalost, pokojnih Momira Milutinovića, Saše Vasića, Dejana Dimitrijevića, Radomira Zdravkovića i Uroša Mirosavljeva izgleda da nisu dovoljna opomena ovom društvu.
Neki od ovih momaka umrli su usled duboke kome tokom koje su im otkazali vitalni organi.
Zaposleni na odeljenju neurohirurgije Urgentnog centra u Beogradu u poslednje vreme doživljavaju stravičan deža vi.
Naime, kao i početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je ova zdravstvena ustanova imala povećan priliv pacijenata s teškim povredama glave, i danas je sve više ljudi s ovim tipom ozleda.
Na odeljenju neurohirurgije Urgentnog centra u Beogradu trenutno se leči 21 pacijent, od kojih je četvrtina mlađa od 30 godina. Od toga na intenzivnoj nezi je 14 povređenih, od čega je čak trećina mlađih od 30 godina života.
Prof. dr Branko Đurović, načelnik odeljenja, objašnjava s čim se suočavaju zaposleni u ovoj ustanovi.
"Devedesetih je došlo do povećanog priliva pacijenata s povredama lobanje i mozga. Jedni su stizali s ratišta, a drugi s beogradskih ulica. Sredinom i krajem devedesetih, imali smo manje ovih pacijenata, pošto je većina onih koji su na te načine povređivani automatski završavala na Institutu za sudsku medicinu. Suprotstavljene grupe u međuvremenu su se izveštile da su žrtve odmah ostajale mrtve. Poslednjih godina opet imamo povećan priliv najtežih pacijenata", objašnjava prof. Đurović.
Osim povreda u saobraćajnim nesrećama, u poslednje vreme je i sve više mladih ljudi koji su žrtve bezumnih vršnjaka, koji ne biraju sredstva u međusobnim obračunima, pa se oni često završavaju tragično.
"Udarci tupim predmetima, poput bejzbol palica, i nanošenje povreda vatrenim oružjem navodi nas na zaključak da smo se praktično vratili na početak devedesetih", tvrdi prof. Đurović.
Smrtnost je najveća kod onih pacijenata koji su u najdubljem stadijumu kome i koji pored povrede lobanje i mozga imaju i teške povrede nekih drugih organa, a što je čest slučaj u uličnim obračunima.
"Smrtnost pacijenata koji su zadobili teške povrede lobanje i mozga i nalaze se u komatoznom stanju izuzetno je visoka i u svetskim i u našim okvirima", objašnjava prof. Đurović.
"Dečja populacija do 15 godina starosti, koja ima tešku povredu glave, u najvećem procentu zbrinjava se upravo u Urgentnom centru, ali bi najidealnija varijanta za lečenje tih malih pacijenata bile odgovarajuće dečje ustanove u Beogradu. Ali za tako nešto je neophodno proširiti postojeće neurohirurške službe, kao što je slučaj s dečjom bolnicom u Tiršovoj, ili otvaranje neurohirurškog odeljenja, kao što je slučaj s Institutom za majku i dete na Novom Beogradu", smatra prof. Đurović.
Brutalnost koja je preplavila svakodnevnicu je više nego jasan signal da se nešto mora menjati.
Ali na te promene moraće da se pričeka, jer trenutno je daleko bitnije obasipati glasače obećanjima.
A na građanima ostaje samo da ih nabrajaju i evidentiraju, dok se neko u državi ne seti da konačno preseče ovu spiralu zla.
(www.mtsmondo.com)