Prva sednica novog saziva Skupštine Srbije najkasnije do 19. juna, a stranke do petka treba da dostave imena budućih poslanika.
Prva sednica novog saziva Skupštine Srbije trebalo bi da bude održana najkasnije do 19. juna, a stranke do petka, 30. maja, treba da dostave imena budućih poslanika.
Ukoliko to ne učine do tada, imaju i dodatni rok od pet dana da se odluče kojim kandidatima sa izbornih lista će poveriti mandate.
Prvu sednicu treba da zakaže predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u ovom slučaju Oliver Dulić, a na njoj će biti potvrđeni poslanički mandati.
Ustav Srbije propisao je da je potvrđivanjem dve tećine poslaničkih mandata Skupština konstituisana i da time prestaje mandat prethodnom sazivu.
Mandat narodnog poslanika traje četiri godine, a poslanik je slobodan da stavi svoj mandat na raspolaganje stranci na čiji predlog je izabran.
Poslanik Skupštine Srbije istovremeno ne može biti i poslanik u skupštini Autonomskne pokrajine, funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa.
On uživa imunitet i na osnovu toga ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u obavljanju svoje poslaničke funkcije.
Poslanik koji se pozove na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora bez odobrenja Skupštine.
Međutim, Ustav predviđa da poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora duža od pet godina može biti pritvoren i bez odobrenja Skupštine.
Posle verifikacije mandata, poslanici treba da izaberu rukovodstvo parlamenta i formiraju odbore i poslaničke grupe.
Ustavom je predviđeno da se većinom glasova svih poslanika (126) bira predsednik i jedan ili više potpredsednika Skupštine, a do izbora predsednika sednicom predsedava najstariji poslanik i u radu mu pomažu četvoro najmlađih.
Predsednik Skupštine predstavlja parlament, saziva sednice, predsedava im i obavlja druge poslove.
Prema Poslovniku Skupštine, koji još nije usaglašen sa najvišim pravim aktom Srbije, za izbor predsednika potrebna je samo prosta većina, odnosno 64 glasa "za", ali će se u ovom slučaju, ipak, primeniti odredba iz Ustava.
Poslovnik precizira da kandidata za predsednika može da predloži najmanje 30 poslanika, a poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog treba da sadrži ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje i saglasnost kandidata.
Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Ukoliko se predloži više od dva kandidata, a nijedan ne dobije većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.
Ukoliko ni u drugom krugu predsednik Skupštine ne bude izabran, postupak izbora će biti ponovljen.
Posle toga usledilo bi i formiranje radnih tela, a prema postojećem poslovniku, Skupština ima 30 stalnih odbora.
Imenovanjem sekretara Skupštine bio bi u potpunosti okončan proces konstituisanja parlamenta.
Kako sada stvari stoje, Skupština će biti formirana u periodu vanrednog zasedanja, jer se redovno završava krajem maja.
Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru i ni jedno ne može trajati duže od 90 radnih dana.
Skupština vanredno zaseda na zahtev najmanje trećine poslanika ili na zahtev vlade sa unapred određenim dnevnim redom.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)
