Tužioci Haškog tribunala tvrdili su na suđenju Vojislavu Šešelju da Šešelj i njegovi saradnici sprovode sistematsku kampanju zastrašivanja svedoka
Tužioci Haškog tribunala tvrdili su na suđenju Vojislavu Šešelju da Šešelj i njegovi saradnici sprovode sistematsku kampanju zastrašivanja svedoka optužbe kako bi ih primorali da se izjasne da će svedočiti u Šešeljevu odbranu.
Najavljujući da će iduće nedelje sudijama dostaviti detaljan podnesak o svedocima sa spiska optužbe koji su dali izjave da će biti svedoci odbrane, tužilac Deril Mandis je rekao:
"Naš je stav da se ti svedoci prisiljavaju da to učine, u okviru sistematske kampanje zastrašivanja... Neki od tih svedoka su nam stavili do znanja da su zastrašivani i prisiljavani da daju izjave da će biti svedoci odbrane".
Šešelj je uzvratio da svedoke pritisku podvrgava Tužilaštvo, a ne on, kao i da mu tužioci "preotimaju" svedoke.
"Ja sam vam predočio ogroman broj dokaza da Tužilaštvo vrši pritisak na svedoke... Ako postoji sumnja, treba sprovesti istragu, pa da vidimo ko vrši pritisak na svedoke", kazao je optuženi.
Sa spiska od oko 70 svedoka koje optužba namerava da izvede pred sudije do kraja suđenja, Šešelj je izdvojio 11 za koje tvrdi da žele da budu svedoci odbrane.
"To su ljudi čije izjave posedujemo i koji sarađuju sa mojim timom u pripremi pitanja za druge svedoke optužbe", rekao je on, napominjući da ne isključuje mogućnost da i među njima ima "dvojnih svedoka".
Tužilac Mandis je naznačio da je u kontaktu sa svim svedocima sa svog spiska i da su oni "potvrdili da će doći" pred sud.
Sudije Frederik Harhof i predsedavajući Žan-Klod Antoneti ocenili su da je najvažnije da se svedoci pojave pred sudom i daju iskaz. Sudsko veće će tada moći da utvrdi i okolnosti pod kojim su svedoci davali izjave zastupnicima odbrane i optužbe.
U zatvorenom delu današnje rasprave, kako je kasnije javnosti preneo sudija Antoneti, tužilac Mandis je najavio i da će sledeće nedelje podneskom zatražiti da Šešelju bude postavljen branilac.
Šešelj je odgovorio da neće u pisanom obliku odgovarati na taj zahtev, već će sačekati odluku sudskog veća o tome, posle čega će preduzeti "odgovarajuće mere".
Pre no što je suđenje Šešelju počelo novembra prošle godine, Haški tribunal mu je, protivno njegovoj volji, postavljao "branioce u pripravnosti" i punopravne branioce.
Od dobrovoljne predaje Tribunalu krajem februara 2003, Šešelj je insistirao da se brani sam, odbijajući bilo kakav kontakt sa sudski postavljenim zastupnicima.
Posle mnogobrojnih proceduralnih sporova i neuspelog početka procesa sa nametnutim braniocem u odsustvu optuženog koji je štrajkovao glađu, apelaciono veće Tribunala je decembra 2006. godine potvrdilo Šešeljevo pravo da se brani sam, posle čega je on prekinuo štrajk glađu koji je trajao oko mesec dana.
Suđenje Šešelju pred Haškim tribunalom biće nastavljeno idućeg utorka, iskazom svedoka optužbe VS-1060. Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(www.mtsmondo.com/Beta)