Promocija knjige govora Slobodana Miloševića počela je emitovanjem govora na Gazimestanu, na Vidovdan 1989, koje je dočekano aplauzom.
U Beogradu je predstavljena zbirka govora bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića "Prilog istoriji 20. veka" u izdanju izdavačke kuće "Treći milenijum". Knjiga obuhvata govore od 1989. do 2000. godine.
Promocija je počela emitovanjem čuvenog Miloševićevog govora na Gazimestanu, na Vidovdan 1989, koje je dočekano burnim aplauzom. U publici su bili i funkcioneri Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić, Aleksandar Antić, Uroš Šuvaković i novoizabrana predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović.
Profesor ustavnog prava Ratko Marković rekao je da je Milošević bio učesnik najvećih ustavnih borbi vođenih u Srbiji i Jugoslaviji u 20. veku: "Njegovom zaslugom izvršene su krupne ustavne reforme sa kojima se po dubini mogu meriti samo one izvršene u Srbiji u 19. veku za vreme druge vladavine kneza Mihaila."
Marković je nazvao Miloševića "ustavno-pravnim čudotvorcem" i naveo da je iz njegovih govora izbijalo "potpuno poznavanje stvari" o kojima je govorio, a da je njegovu besedu krasila jezgrovitost, konciznost i jasnoća izraza, kao i da je bila jednostavna i prirodna bez "cmizdrave patetike".
Ekonomista Oskar Kovač je naveo da će objavljeni govori biti "izvanredan izvor za istoriografiju", jer objašnjavaju državnu politiku u jednom teškom periodu: "Svi govori su zasnovani na ozbiljnim analizama i tačnim podacima."
Ministar spoljnih poslova u vreme Miloševića, Vladislav Jovanović je rekao da su govori najbolji dokaz da Milošević nije bio ono o čemu se govori u njemu nenaklonjenoj štampi u Srbiji i u svetskim medijima.
"Bio je čovek mira, čovek odan svojoj zemlji i čovek koji je bio spreman da se sva pitanja krize rešavaju mirnim putem", naveo je Jovanović i dodao da je Milošević bio "neumoran borac za mir". On je izrazio očekivanje da će bivši predsednik Srbije biti potpuno rehabilitovan i da će ući u istoriju kao "državnik sa retkim darom".
Milošević je optužen za ratne zločine i 28. juna 2001. godine, na Vidovdan, izručen Haškom tribunalu, gde je 11. marta 2006. godine preminuo.
(agencije/MONDO)
