Veliko vijeće Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu jednoglasno potvrdilo prvostepenu pilot-presudu iz 2012. godine, kojom su Slovenija i Ljubljanska banka proglašene odgovornima za povraćaj stare devizne štednje štedišama iz BiH.
Sloveniji je naloženo da u roku od najviše godinu dana nađe sistemsko rješenje za isplatu njihove štednje. Presuda je konačna a odnosi se i na sve ostale štediše Ljubljanske banke s područja nekadašnje zajedničke države koji su u istom pravnom položaju kao podnosioci tužbe iz BiH, o čijem je slučaju presuđeno. U Sloveniji je prvu reakciju na presudu koja će imati znatne posljedice na državni budžet, jer se radi o velikim finansijskim svotama i riječ je o decenijama otvorenom pitanju stare devizne štednje koje je Slovenija sve do sada smatrala sukcesijskim pitanjem, dala premijerka. Predsjednica vlade Slovenije u ostavci Alenka Bratušek razočarana je presudom ali je "Slovenija mora poštovati". Na pitanje koliko sredstava će Slovenija morati sakupiti za isplatu štediša predsjednica vlade je rekla da "tačnih procjena još nema i zato o visini potrebnih sredstava ne želi spekulisati, ali će se po svoj vjerovatnoći raditi o više stotina miliona evra". Sada pravosanžna presuda po tužbi Emine Ališić i Aziza Sadžaka protiv Slovenije, koju su tužili zbog toga što ne mogu doći do svoje ušteđevine i da su im kršena prava na neometano uživanje imovine prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, znači da Slovenija mora da im plati po 4.000 evra za nematerijalnu štetu. U Sloveniji će za to biti potrebno da se donese poseban zakon, s obzirom da je, bez obzira na presudu, činjenica da "stara" Ljubljanska banka koja je izdavala knjižice s potvrdama na deviznu štednju, nema svoju imovinu, koja je ustavnim zakonom iz 1994. godine prebačena u celini na Novu Ljubljansku banku. Prema nekim raspoloživim podacima, Ljubljanska banka samo štedišama iz BiH duguje nešto manje od 250 miliona nekadašnjih njemačkih maraka (oko 127 miliona evra) bez pripadajućih kamata. Slovenačka strana, pak, tvrdi da se radi o 165.000 bivših deviznih štediša podružnice u Sarajevu, koja je kasnije nacionalizovana i koja sa današnjom Novom Ljubljanskom bankom nema veze, te oko 90 miliona evra potraživanja. Sudu u Strazburu podnijeto je nešto više od 1.650 sličnih tužbi, većinom protiv Slovenije, a u nekim slučajevima i ostalih država s područja bivše SFRJ, koje zbog nemogućnosti da dođu do svoje stare štednje tuži 8.000 štediša.