Povodom godišnjice ubistva Zorana Đinđića, Kušner i Bilt su mu odali počast u zajedničkom tekstu koji je objavio veći broj uglednih listova u Evropi.
Autorski tekst šefova diplomatija Francuske i Švedske, Bernara Kušnera i Karla Bilta objavljen je na godišnjicu ubistva premijera Srbije u više uglednih zapadnih novina, francuskom "Figarou", španskom "Paisu", američkom "Herald Tribjunu" i u srpskom "Blicu".
MONDO u celosti prenosi ovaj tekst:
"Prošlo je već pet godina! Obojica smo dobro poznavali Zorana Đinđića, sećamo se njegovih dubokih ubeđenja, koliko je ljubavi imao za svoju lepu zemlju, koliko je bio ubeđen da ova zemlja treba da ubrza svoj put ka Evropskoj uniji.
Evropsku uniju su tada činile samo 15 zemalja članica, Zoran je znao da će joj se njegova zemlja uskoro priključiti. Danas, mi kao i mnogi drugi, duboko žalimo zbog njegove smrti, neverica koja nas je obuzela tog 12. marta 2003. zbog njegovog ubistva, zbog uništavanja nade i energije koju je on predstavaljao nisu nas napustili ni do dana današnjeg.
Danas, kao ministri inostranih poslova Francuske i Švedske, obojici nam je naročito stalo do Balkana, a posebno do Srbije. Pet godina nakon smrti Zorana Djindjića, želimo da mu odamo počast i da iskažemo naše prijateljstvo prema Srbiji.
Srbija ponovo prolazi kroz jedan težak period. Znamo kakav šok je za nju bio gubitak Kosova. Takođe smo svesni osećanja nerazumevanja koje je obuzelo naše srpske prijatelje kada su Francuska, a zatim i Švedska, prijateljske zemlje Srbije, priznale nezavisnost Kosova.
Mi smo nebrojano puta rekli, uključujući i Albancima sa Kosova, da bi našim dvema zemljama kao uostalom i mnogim drugim zemljama, bilo draže da se održala zajednica zemalja zapadnog Balkana.
Ali užasni ratovi 90-tih godina, masakri kojima su bili izloženi balkanski narodi, naneli su smrtonosni udarac Jugoslaviji. Kako je zametak ovih ratova bio na Kosovu, tako se pre tri nedelje na Kosovu i završilo raspadanje nekadašnje Jugoslavije.
Naše zemlje su priznale nezavisnost Kosova jer je postalo očigledno da drugog rešenja nema, posle skoro dve godine pregovora, gde se pred očima svih pokazala nemogućnost da se do dogovora dođe.
Koliko smo još vremena bili mogli da ostavimo da se nadvija neizvesnost? Da, mi smo preuzeli odgovornost da priznamo nezavisnost Kosova ubeđeni da bi to pomoglo Srbiji da napreduje.
Verovatno je danas našim srpskih prijateljima teško da zamisle da će i oni uskoro postati građani Evrope. Pa ipak, mi smo sigurni da će Srbija uskoro postati članica Evropske unije jer drugačije ne može biti.
To odgovara toku Istorije jer je srpski narod jedan veliki evropski narod, sam potporni stub Istorije; Srbija je, svi se u tome slažu, kičmeni stub regiona.
Naravno na Srbiji je da odluči o ritmu priključivanja. Mi želimo da Srbija dobije što je pre moguće status kandidata za Evropsku uniju i spremni smo da pomognemo njen put do priključenja. Nismo zaboravili istorijsko prijateljstvo koje vezuje naše narode sa srpskih narodom, naše zajedničke bitke.
Bićemo uz tu Srbiju, ponosnu na svoju istoriju i okrenutu budućnosti.
Želimo da Evropska unija radi sa Srbijom kako bi joj omogućila da nadoknadi svoj zaostatak. Naročito želimo da građani Srbije mogu slobodno da putuju u okviru šengenskog prostora.
Olakšani vizni režim od 1. januara, od koga jedan veliki broj srpskih državljana ima koristi, nije, po našem mišljenju, dovoljna mera: vreme je naime da Evropska unija ubrza proces sa ciljem ukidanja viza.
Zoran Đinđić je umro na današnji dan pre pet godina verujući u sposobnost njegove zemlje da se priključi Evropskoj uniji. Hajde da zajedno radimo, udruženim snagama, kako bi se njegova nada pretočila u stvarnost."
(MONDO)