Na crnogorskom primorju ponovo je primjećena otrovna riba koja važi za jednu od najopasnijih invazivnih vrsta u Mediteranu. Stručnjaci upozoravaju da njeni toksini mogu biti smrtonosni čak i u veoma malim količinama.
Na crnogorskom primorju ponovo je primjećena otrovna fugu riba, jedna od najopasnijih invazivnih vrsta u Mediteranu. Riječ je o vrsti poznatoj po snažnom toksinu koji može biti smrtonosan i u veoma malim količinama.
Prvi put u Crnoj Gori zabilježena je još 2015. godine, kada su je ribari iz Rafailovića pronašli u mreži na maloj dubini. A koliko su zapravo njeni toksini opasni, na šta ribari i turisti treba posebno da obrate pažnju i kada je neophodan dodatni oprez, objašnjava biolog Kristijan Ovari.
Kristijan Ovari, biolog objasnio je za emisiju "Redakcija" da se ova vrsta ribe naduva kada se nađe u opasnosti, te na takav način možemo da je prepoznamo:
"One budu loptaste sa onim bodljicama. A inače nisu toliko opasne za kupače koliko su opasne zapravo za ribare. Opasna je ukoliko se slučajno nabodete na nju.Ona u sebi sadrži određene toksine koji su izuzetno jaki, pa tu može nastati problem - kazao je Kristijan dodajući da je za ribare moguća mnogo opasnija stvar:
"Te ribe imaju izuzetno jak ugriz. Pošto se u prirodi hrane rakovima i kojekakvim morskim beskičmenjacima. Tako da, suštinski gledano, ako se nađu u ribarskoj mreži, njihov ugriz je onaj koji je prvenstveno vrlo opasan, a samim tim posle i toksičnost. Ti toksini su zapravo problem iz drugog razloga, to je zato što su termostabilni.
Priprema ribe
Međutim, ukoliko poželite da je pojedete, posljedice mogu biti kobne:
"Kuvanjem, pečenjem, bilo kojim načinom pripreme, zapravo ne mogu da se dezaktiviraju. Pa tu postoji jedna druga velika opasnost, a to je trovanje. Ali evo u Japanu ona priprema i to je izuzetno veliki delikates. Kuvar specijalista mora da završi poseban fakultet da zna kako da pripremi tu ribu da ona ne bude opasna", kazao je Ovari dodajući:
"A ovde se radi o jednom drugom zapravo slučaju, a to je da more, kako se postepeno zagrijava, to su male razlike u temperaturi, ali značajne, tako riblji fond faktički preko Sueckog kanala prolazi u Mediteran, pa se postepeno nastanjuje i kod nas. Ove ribe nisu vrlo česte, znači od 2015. novembra su nekoliko puta viđene, ali ne postoji stabilna populacija u Jadranu, niti postoji briga za to da će ona sad napasti, jer nije agresivna vrsta u pitanju. Tako da, u suštini, tu nema mnogo prostora za paniku.
