U trci za novog predsjednika države za sada učestvuje 11 kandidata, kojima je Republička izborna komisija potvrdila kandidature.
Konačan broj kandidata biće poznat danas poslije 19 sati, kada ističe rok da Socijaldemokratski savez, koji je kandidovao Danicu Grujičić, dostavi nešto više od 3.000 potpisa koliko nedostaje da bi ta kanidatura bila i prihvaćena.
RIK je na sjednici u ponedjeljak utvrdila da kandidaturi Grujičićeve nedostaje 3.281 potpis, a njenoj stranci je ostavljen rok od 48 sati da ispravi taj nedostatak.
Rok za podnošenje kandidatura istekao je 15. aprila u ponoć, a redoslijed kandidata na glasačkom listiću biće određen žrijebom koji će biti održan 20. aprila.
Koalicija SPS-PUPS-JS prva je, 7. aprila, predala RIK-u potpise za kandidaturu Ivice Dačića za predsjedničke izbore, koga je podržalo pravno valjanim potpisima 15.112 građana, a istoga dana i koalicija "Izbor za bolji život", koja je predložila lidera Demokratske stranke Borisa Tadića, koga je podržalo 16.798 građana.
Kandidat Ujedinjenih regiona Srbije na predsjedničkim izborima biće Zoran Stanković, aktuelni ministar zdravlja, čiju je kandidaturu potpisima podržao 12.332 građana, a Demokratske stanke Srbije njen lider Vojislav Koštunica, koga je podržalo 12.771 građanin.
Ispred Srpske radikalne stranke za novog šefa države kandidavana je Jadranka Šešelj, koju je podržalo 15.312 građana, a ispred koalicije "Preokret" lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, kome je podršku dalo 11.006 birača.
Među kandidatima je i lider SNS Tomislav Nikolić, kome je podršku dalo 18.743 birača, zatim Vladan Glišić iz "Dveri", uz podršku 12.733 građana, a u nedjelju uveče proglašene su i kandidature lidera Pokreta radnika i seljaka Zorana Dragišića, koga je podržao 11.464 građana, glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, uz podršku 10.468 građana, kao i predsjednika SVM Ištvana Pastora, koji je prikupio 12.552 pravno valjanih potpisa.
Za sprovođenje predsjedničkih izbora, koji će biti održani istovremeno sa parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim 6. maja, iz tekuće budžetske rezerve biće izdvojeno 1,39 milijardi dinara.
Za finansiranje izborne kampanje predviđeno je 843 miliona dinara, dok je za potrebe RIK obezbijeđeno 548 miliona dinara, saopštila je vladina kancelarija za saradnju sa medijima.
Na prethodnim predsjedničkim izborima, koji su održani januara 2008. godine, u trci za funkciju šefa države učestvovalo je devet kandidata.
Među kandidatima su i tada bili Tadić, Nikolić, Jovanović i Pastor, kao i Jugoslav Dobričanin ispred Reformističke stranke, Velimir Ilić ispred Nove Srbije, Marjan Rističević ispred koalicije Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka, Milutin Mrkonjić ispred SPS i Milanka Karić ispred Pokrata snaga Srbije.
Istraživanje: Tadić u prednosti
Predsjednički kandidat koalicije "Izbor za bolji život" Boris Tadić u prednosti je od tri odsto nad kandidatom SNS Tomislavom Nikolićem.
Istovremeno, parlamentarna lista SNS-a u istom procentu ima veću podršku od koalicije oko Demokratske stranke, pokazalo je istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI).
U istraživanju koje je prezentovano političkim strankama i u koje je Beta imala uvid, navodi se da je sprovedeno 8. i 9. aprila na uzorku od 1.422 ispitanika.
Prema istraživanju, Tadić ima podršku 31 odsto građana, Nikolić 28 odsto, a slijede kandidat koalicije oko Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić sa 13 odsto, lider Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica sa devet odsto, lider Preokreta Čedomir Jovanović sa sedam odsto podrške, kandidat Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Zoran Stanković sa pet i kandidatkinja Srpske radikalne stranke (SRS) Jadranka Šešelj sa četiri odsto podrške.
Predsjednički kandidati Vladan Glišić, Zoran Dragišić i Ištvan Pastor imaju po jedan odsto podrške građana.
Na pitanje koga bi podržali u drugom krugu predsjedničkih izbora, ako bi se kvalifikovali Boris Tadić i Tomislav Nikolić, za lidera SNS-a glasalo bi 35 odsto anketiranih, a za Tadića 34 odsto.
Od anketiranih koji su rekli da će sigurno izaći na izbore, najveću podršku za parlamentarne izbore dobio je SNS - 27 odsto, a slijedi koalicija "Izbor za bolji život" sa 24 odsto i koalicija oko SPS-a sa 12 odsto.
Po osam odsto podrške imaju Preokret, URS i DSS, a po pet odsto SRS i pokret Dveri, pokazalo je istraživanje.
Za kandidate za parlament sigurno će glasati 63 odsto anketiranih, a procenat manje rekao je da će glasati i na predsjedničkim izborima.
(MONDO/agencije)
