Pola Srbije za Srbiju u EU

Njih 24 odsto bi glasalo protiv, 19 odsto ne bi glasalo, dok 8 odsto ne zna šta bi odgovorilo, rezultat je prvog ovogodišnjeg istraživanja javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije - trendovi" koje je početkom jula ove godine sprovela Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.

Anketa rađena prema standardu Evrobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je sadašnji nivo podrške građana Evropskoj uniji čak za 9 odsto veći u odnosu na prethodno istraživanje, kao i da je 7 odsto manje onih koji su protiv pristupanja Srbije Uniji.

Takav rast nivoa podrške procesu pristupanja naše zemlje EU objašnjava se time da se građani pozitivnije izražavaju o članstvu u EU u situaciji kada se vide konkretniji pozitivni pomaci u rješavanju pitanja od kojih zavisi njihov svakodnevni život i kada EU te reforme ocjenjuje uspješnim, kao što je bila odluka evropskih lidera na samitu u Briselu 28. juna, da otpočne pristupni proces za Srbiju.

Ispitanici takođe kažu da bi članstvo u EU za 42 odsto njih bila dobra stvar, 25 odsto građana smatra da je to loše, a 32 odsto misli da to nije ni dobro ni loše.

I dalje veliki broj građana, 68 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog samih građana, radi stvaranja bolje Srbije.

Najviše građana, čak 41 odsto, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije reforme i sa najviše uticaja na njihov svakodnevni život.

I pored toga što je opao procenat onih koji smatraju da se Kosovo postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje datuma za početak pregovora, najveći broj građana, njih 40 odsto i dalje ovu situaciju vidi kao glavnu prepreku daljem pristupanju.

U skladu s tim, 66 odsto građana, razumije važnost tog pitanja i smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rješavati, nezavisno od toga da li to traži EU.

Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život, nova radna mjesta (38 odsto), pristup evropskim fondovima (33 odsto), ali se u odnosu na decembarsko istraživanje, za 5 odsto povećao broj onih koji kandidaturu povezuju s više administrativnih obaveza, većim cijenama i porezima, pa takav stav trenutno ima 21 odsto građana.

Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak Srbije u EU građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37 odsto), mentalitet ljudi, nespremnost na promjene (12 odsto) i nesposobnost domaćeg rukovodstva (11 odsto).

Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmjene dosadašnje navike. U odnosu na, na primjer, decembar 2009. godine kada je čak 44 odsto građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 25 odsto.

Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 41 odsto građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, a potom slijede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan.

Gotovo je podjednak procenat onih građana Srbije koji vjeruju u budućnost EU, s onim koji izražava otvorenu sumnju u njen opstanak, pa tako 25 odsto misli da će EU prevazići sadašnje probleme, da će se dalje širiti i da je pred njom dobra budućnost, dok je 1 odsto više onih koji imaju suprotan stav, 26 odsto ispitanika vjeruje da će se EU ubuduće susretati sa sve većim problemima i da je vjerovatnije da će se potpuno zatvoriti ili čak raspasti.

Ipak, za najveći broj građana, njih 41 odsto, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (41 odsto), kao i više mogućnosti za zapošljavanje (38 odsto).

Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja da bi ispitala racionalnu procenu građana koji su njihovi interesi, kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju djecu i očekivanja od političara kojima daju mandat da sprovode reforme na putu ka EU.

(Tanjug)