Siromašne, odnosno osobe slabijeg imovnog stanja spadaju u red najdiskriminisanijih, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Nevena Petrušić.
Izvor: MONDO Sivački Goran
''Osobe slabijeg imovnog stanja su u većem riziku da budu diskriminisane, a to je pokazalo i istraživanje koje smo sproveli pre šest meseci u kome su građani Srbije ocenili da siromašne osobe spadaju u red najdiskriminisanijih i zauzimaju treće mesto na listi najdiskriminisanijih'', rekla je Tanjugu Petrušić.
Kada je reč o pritužbama koje se odnose na diskriminaciju na osnovu imovnog stanja, ona je istakla da je kancelariji na čijem je čelu do sada pristiglo na desetine pritužbi.
''Imamo na desetine pritužbi gde se ukazuje da je imovno stanje zapravo osnov diskriminacije, ali zapravo ovde je bilo reč o povredi nekih drugih prava i nismo mogli da utvrdimo da je bilo reči o diskriminaciji'', rekla je Petrušić.
Međutim, ona je upozorila da je jedan slučaj - smeštanje dece iz siromašnih, porodica slabog imovnog stanja, u hraniteljske porodice, pokazao da je to nešto na šta se mora obratiti pažnja.
''Dobili smo pritužbu protiv nekoliko centara za socijalni rad gde se ukazuje na ovaj problem jer se, prema analizama, došlo do zaključka da je ključni razlog zašto je dete izmešteno iz svoje porodice i smešteno u hraniteljsku porodicu upravo loše imovno stanje same porodice'', rekla je Petrušić.
Međutim, kako je istakla, postupci koje je poverenik sproveo pokazali su da u mnogim slučajevima imovno stanje porodica nije bio jedini razlog što je dete smešteno u hraniteljsku porodsicu.
Ukazujući da se videlo i da nedostaju valjana obrazloženja, ona je navela da je to bio povod da se od centara za socijalni rad zatraži da svaku od odluka, gde je imovno stanje navedeno kao razlog za smeštanje deteta u hraniteljsku porodicu, preispitaju i o tome obaveste poverenika.
''Evidentno je da se često pribegava takvom jednom vidu socijalne zaštite i podrške detetu, a da se prethodno nisu iscrpele sve druge mogućnosti. Dakle, osim neke sporadične materijalne pomoći koja je data porodici nije preduzeto sve što se moglo pre nego sto je doneta odluka da dete bude izmešteno iz porodice i smeštemno u hraniteljsku porodicu'', rekla je Petrušić dodajući da je jedno od osnovnih prava pravo deteta da bude u svojoj pravoj biološkoj porodici.
Ukazujući da su centri u naknadnom obrazloženju pokazali da su neki drugi faktori zapravo bili razlog za ismeštanje, poput zanemarivanja potreba deteta, ona je istakla da je to jedan ozbiljan problem koji se mora pratiti i kojim se društvo mora baviti.
''Ovde imamo na desetine pritužbi, a samo je ova pritužba dobila ovu vrstu epiloga. Sve ostale su bile zapravo pritužbe koje nisu rezultirale utvrđivanjem da je do diskriminacije došlo jer se ukazivalo na težak ekonomski položaj u kome se osoba nalazi, ali nije bilo elemenata da možemo da kažemo da je bilo diskriminacije'', rekla je Petrušić.