Vojislav Šešelj ostaje u pritvoru haškog Tribunala jer je sudija Žan Klod Antoneti odlučio da obustavi proceduru njegovog puštanja na slobodu.
Prvostepeno veće pod predsedavanjem sudije Žan-Kloda Antonetija donelo je odluku o obustavljanju te procedure i naložilo da se Vlade Srbije i Holandije obaveste o toj odluci, saopštio je Haški tribunal.
U obrazloženju se podseća da je Veće otpočelo proces konsultacija u kojem su učestvovale relevantne strane, kao i Srbija i Holandija, kako bi se optuženi eventualno privremeno oslobodio s obzirom na produženje sudskog postupka koji se protiv njega vodi zbog zamene jednog sudije.
Takođe se podseća da je puštanje Šešelja na privremenu slobodu iziskivalo izvestan broj ograničenja, te da je Vlada Srbije svoju saradnju uslovila formalnim i nedvosmislenim obećanjem optuženog da će poštovati određene uslove.
Veće u odluci dalje navodi da Šešelj nije želeo da se obaveže na ograničenje slobode kretanja u granicama teritorije Srbije te da, shodno tome, prekida započetu proceduru njegovog eventualnog privremenog oslobađanja.
Haški tribunal je 4. jula dao rok od tri dana Šešelju da se izjasni da li će poštovati uslove za privremeno oslobađanje.
Lider SRS Vojislav Šešelj izjavio je u utorak da ne namerava da se pisano izjasni da li će poštovati uslove Haškog tribunala za eventualno puštanje na privremenu slobodu, navedeno je u internom memorandumu Haškog tribunala.
Glavni uslov je da bude pod nadzorom srpskih vlasti od trenutka oslobađanja pa sve do povratka u Hag, zatim da poštuje uslove kućnog pritvora tokom čitavog trajanja privremene slobode.
Šešelj bi trebalo da pristane i da preda pasoš srpskim vlastima, kao i da ne bude ni u kakvom kontaktu sa žrtvama i svedocima i da ne pokušava da na njih utiče ni na koji način.
Jedan od uslova je i da Šešelj ne ometa proceduru niti tok pravde i da o svom slučaju razgovara samo sa članovima svog pravnog tima.
Prema zahtevu Tribunala, Šešelj bi, takođe, morao da se striktno povinuje svakom zahtevu srpskih vlasti kako bi im omogućio da poštuju obaveze koje im nameće odluka o privremenom oslobađanju.
Sešelj se 23. februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom sudu, gde se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja od 1991. do 1993. godine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.
Od tada je u pritvoru u Sheveningenu, a njegov predmet je i dalje u pretresnom postupku, koji je počeo 2007. godine.
Tužilaštvo je krajem 2010. završilo iznošenje dokaza, a optuženi, koji se sam brani, nije želeo da iznosi nikakve argumente odbrane.
