Majka i ćerka, dve žene iz Obrenovca, sačuvale su živote u poplavama zahvaljujući "ludosti" mlađe koja je otplivala do spasilaca. U poplavi su izgubile sve, danas žive kao podstanari u Beogradu i vode borbu sa administracijom.
Nikakva sirena kod nas se nije čula. Voda je počela da nadire i ubrzo ušla u naš stan u visokom prizemlju u Kneza Mihaila 13 u Obrenovcu. Majku sam brzo prebacila kod komšija, dograbila sam naša dokumenta, nešto para i spasla se vode koja je u roku od dva sata već bila u nivou špijunke na vratima, priča nam Slavica Pešić koja sa majkom Milinom danas živi kao "izbeglica" iz Obrenovca u jednom od iznajmljenih stanova u Beogradu.
"Prvi dan ni jedan čamac nije prošao našom ulicom, kraj naše zgrade. Drugog dana su se pojavili čamci, ali su evakuisali samo majke sa malom decom ", priča Slavica. Kada je shvatila da je sa bolesnom majkom i još nekoliko teško obolelih staraca zarobljena u zgradi bez struje, vode i hrane i bez nade da će biti evakuisana, odlučila se na rizičan potez. Otplivala je do prvog spasilačkog čamca.
Slavica kaže da se oseća kao da je zaštićeni svedok, kao da život mora da počne iznova, sa nekim drugim identitetom. "Mog pređašnjeg života nema ni u tragovima. Sve fotografije su nam uništene, sve knjige, sve uspomene... Nemam "dokaza" da sam bila balerina, da sam diplomirala nemački, da sam živela pre maja 2014. Nema mojih knjiga, mojih rečnika, fotelje... Nemam ni jednu fotografiju pokojnog oca, nemam više ni njegov sat. Sve je nestalo, ceo moj život."
Od tada Slavica, koja na svu muku nema ni stalan posao, s vremena na vreme odlazi sa prijateljima i raščišćava stan u Obrenovcu. Kaže, do sada ni dinara pomoći nisu dobile. Žive od mamine skromne penzije i nešto ušteđevine, a razne službe kao da samo gledaju kako da im otežaju život.
"Dok sam čistila stan u Obrenovcu naišla su neka dva čoveka, malo su tu razgledali, dali mi da potpišem neki zapisnik, rekli mi da fotografišem stan, narežem fotografije na disk i dostavim ih službi u Opštini. Rekli su da će mi se javiti. Uradila sam sve kako mi je rečeno, ali nikada mi se niko nije javio", kaže Slavica i dodaje da i navodne "pogodnosti" za stradale u poplavama, za njih dve kao da ne važe.
"Prijavile smo se i u Crvenom krstu i dobile potvrde da smo iz Obrenovca i da nam je poplavljen stan. Na osnovu toga, rečeno nam je, možemo da koristimo zdravstvene usluge i besplatno se vozimo gradskim prevozom ", priča Slavica.
Kako kaže, kada je njena majka, koja je težak srčani bolesnik, a uz to ima i problema sa stomačnim tegobama i jetrom, otišla po lekove u Dom zdravlja Stari grad, dali su joj recepte za samo dve nedelje, iako ima uredno overenu knjižicu.
"Kada je taj period prošao, rekli su joj da po recepte za lekove više ne može da dolazi tu, nego da mora da ide u Obrenovac i za terapiju se obrati lekarima u poljskoj bolnici", priča Slavica i dodaje da njena majka koja ima 69 godina, nije bila u zdravstvenom stanju da uopšte dođe do Obrenovca.
Tu nije kraj njihovim mukama, jer ni ono malo novca što imaju, nisu mogle da podignu – opet zbog administrativnih problema.
"Mojoj majci je poštar u Obrenovcu donosio penziju na kuću. Ona nije imala otvoren račun u banci ili pošti. Iako smo sačuvale sva dokumenta, pokazalo se kao veliki problem da podignemo maminu penziju", priča Slavica koja kaže da je odmah otišla do zgrade PIO fonda gde je na velikom panou bilo napisano obaveštenje da penzioneri iz Obrenovca mogu penzije da podignu u bilo kojoj pošti.
"Kada smo prvi put otišle po penziju u poštu u Vasinoj ulici, odmah nam je isplaćena. Već kada je trebalo da podignemo drugi deo, nastala je prava drama. Odjednom mame nije bilo ni u jednoj evidenciji. Svakog dana, sedam dana išle smo svako jutro u poštu i ništa", priča Slavica.
"Konačno je ustanovljeno da mamu nisu mogli da nađu u evidenciji jer su prvo ukucavali njeno ime pa prezime, a ne obrnuto. Kada smo to ustanovili, posle više od sedam dana, konačno smo podigle drugi deo penzije", objašnjava Slavica.
Već sledeći odlazak u poštu, pretvorio se u agoniju. Rečeno im je da od sada penziju mogu da podignu samo u pošti u Zvečki, dakle kilometrima daleko od mesta u kome sada stanuju.
Njena majka, teško bolesna i već iznurena, uputila se u Zvečku, gde joj je poštanska službenica rekla da je njena penzija već "isporučena".
"Ispostavilo se da je pošta počela da šalje penzije na adrese stanovanja u Obrenovcu, a da nikoga prethodno o tome nije obavestila i nije proverila da li su se ti ljudi uopšte vratili u domove koji su im bili poplavljeni", objašnjava Slavica i dodaje da je ustanovljeno da je poštar penziju ostavio kod komšinice sa višeg sprata, pa je majka sačekala u Zvečki da joj njen novac i donesu.
"Kako se bolesna žena od skoro 70 godina posle tog celodnevnog maltretiranja po teškom vremenu osećala, možete samo da zamislite"kaže Slavica i dodaje da ih od užasa koji su preživele još više boli taj ponižavajući osećaj da nekoga moraju da mole kao za milostinju za nešto što im inače sleduje, a da pri tom nikakvu pomoć do sada nisu dobile.
Kada i kako će se vratiti u svoj dom, ni sama ne zna. Prema procenama, za zamenu vrata i prozora, isušivanje, gletovanje, krečenje... treba joj oko 6.000 evra za stan od 68 kvadrata. A to su samo goli zidovi.
Žali se i na razne "majstore" koji su podigli cene, pa usluge za Obrenovčane papreno naplaćuju. Kaže, samo da bi s kompresorom malo očistili zidove, traže 150 evra.
Koliko je ionako niska cena stanova u Obrenovcu sada "srozana" govori i podatak da stan od pesedesetak kvadrata sada može da se kupi za 10.000 evra. To govori o stanju u Obrenovcu u koji se, izgleda samo na novinskom papiru, vratio život. Slavica i njena majka nisu se vratile, a s obzirom na cene renoviranja i izostanak bilo kakve novčane pomoći države, neće skoro. One bar nisu na teretu državi, u nekom prihvatilištu, već se same snalaze i kako-tako izdržavaju. Ali bi im malo bilo lakše, kada ih ne bi za svaki posao "vodali" po celom gradu i svim gradskim ustanovama i upućivali u polumrtav Obrenovac.
KAKO DO LEKARA
Kako je za MONDO objasnila Lidija Bašić zadužena za odnose sa javnošću u Ministarstvu zdravlja, s obzirom na to da gospođa Pešić ima sačuvanu zdravstvenu knjižicu, može da ostvaruje zdravstvenu zaštitu u bilo kom domu zdravlja na teritoriji Republike.
"Što se tiče prepisane terapije, svi korisnici iz Obrenovca koji su raseljeni, trebalo bi da nabave potvrdu svog izabranog lekara (iz matičnog DZ u Obrenovcu) o mesečnoj terapiji, kako bi nesmetano mogli da podižu recepte za lekove u drugim domovima zdravlja, najbližim njihovom novom mestu stanovanja", kaže Bašić.
Kako nam je objašnjeno, u zgradi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u Nemanjinoj broj 30, postoji poseban šalter za sve stanovnike ugrožene poplavama, na kome oni mogu dobiti obaveštenja o ostvarivanju svojih prava.
Ukoliko stanovnici iz poplavljenih područja, koji su privremeno raseljeni, ipak budu imali problema u ostvarivanju zdravstvene zaštite u domovima zdravlja u kojima se inače ne leče, Bašić kaže da uvek mogu da se obrate službi zaštitnika osiguranika, koju svaka zdravstvena ustanova ima i tako ostvare svoja prava ili dobiju savet kako da dalje postupaju.
KAKO DO PENZIJE
Kako je za MONDO objašnjeno u Pošti Srbije, svi korisnici iz Obrenovca koji primaju penzije na kućnu adresu, a koji su nepokretni ili slabo pokretni, treba da se jave Kol centru na broj telefona 011/30 64 137 od 08 do 15 časova. Tu će im biti objašnjeno na koji način mogu da otvore novi nalog kako bi im penzija stizala na adresu na kojoj sada stanuju.
Druga mogućnost je da otvore račun u Poštanskoj štedionici kako bi mogli da podignu novac u bilo kojoj pošti.
