Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je, po drugi put, da Raspravno veće optuženog Vojislava Šešelja vrati sa privremene slobode u Srbiji u sudski pritvor u Sheveningenu.
U žalbi, glavni tužilac Serž Bramerc ponavlja tvrdnju iz prvog zahteva da je Šešelj svojim ponašanjem i izjavama u Srbiji, "potkopao" duh odluke o privremenom oslobađanju koju je, na sopstvenu inicijativu, "iz humanitarnih razloga" donelo Veće.
Šešelj je, kako je naglasio Bramerc, "izričito izjavio da se neće vratiti u Tribunal" i "zapretio je ljudima koji sarađuju sa Tužilaštvom".
"On je jasno pokazao da mu njegovo zdravstveno stanje ne predstavlja prepreku za davanje neprihvatljivih javnih izjava koje su podjarujuće i uvredljive za svedoke, žrtve i njihove zajednice. Takođe, davao je izjave koje pod znak pitanja stavljaju ocenu Raspravnog veća o ozbiljnosti njegovog zdravstenog stanja. Ni Šešelj ni Raspravno veće nisu opovrgavali da se tako ponašao svesno i s namerom", piše u Bramercovoj žalbi.
Bramerc je u žalbi napomenuo da su sudije, uprkos tome, odbile prvi zahtev tužilaštva da Šešelj bude vraćen u pritvor.
"Očigledno je da je poverenje Raspravnog veća u Šešeljevo ponašanje bilo bez osnova. On je izričito izjavio da se neće vratiti u Tribunal. Zapretio je ljudima koji sarađuju s Tužilaštvom. Jasno je pokazao da njegovo zdravstveno stanje nije prepreka davanju neprihvatljivih javnih izjava koje su podjarivačke i uvredljive za zajednice žrtava. Takođe, dao je izjave koje dovode u pitanje procenu Raspravnog veća o ozbiljnosti njegovog zdravstvenog stanja", piše u podnesku tužilaštva.
Za razliku od argumenta na osnovu kojeg je veće sudije Antonetija odbacilo prvi zahtev, Tužilaštvo tvrdi da su Šešeljeve izjave "nova činjenica" dovoljna za opoziv odluke o privremenom oslobađanju, koja u trenutku donošenja odluke nije još bila poznata.
Odbacujući prvi zahtev, Veće je, prema oceni Tužilaštva, pogrešilo kada posle Šešeljevih izjava, a naročito one da se neće dobrovoljno vraćati pred sud, nije razmotrilo da li su svi uslovi za privremeno oslobađanje i dalje zadovoljeni.
Tužilac Bramerc ocenio je i da se pokazalo da su uslovi koje je Raspravno veće odredilo za Šešeljev privremeni boravak na slobodi – da preda pasoš vlastima Srbije, da ne stupa u kontakt sa svedocima i žrtvama, da ne ometa tok pravosudnog postupka i da se pojavi pred Tribunalom kada mu bude naređeno – "očigledno neprikladni".
Kao dokaze, tužioci su, kao i u prvom zahtevu, naveli izjave Šešelja da se neće dobrovoljno vratiti u Hag na izricanje presude i da "može samo javno da žigoše izdajnike koji prave nagodbe sa tužilaštvom za niže kazne i pristaju da lažno svedoče za tužilaštvo".
Citirali su i Šešeljevu "čestitku" upućenu "srpskim četnicima na oslobađanju Vukovara", kao i njegovu izjavu da nikada neće odustati od "Velike Srbije".
Tužilaštvo se takođe poziva i na Šešeljevu izjavu da su pregledi u Beogradu pokazali da "tumori nisu pronađeni nigde osim na njegovoj jetri".
"Ti tumori nisu veliki... Približno dva meseca će biti potrebno da se odredi da li je neophodna operacija ili je moguće lečenje hemoterapijom", rekao je Šešelj u jednom intervjuu, dodajući da mu je bavljenje politikom najbolji lek.
Tužilaštvo, zbog svega navedenog, zahteva da sudije opozovu odluku o privremenom oslobađanju, da nalože da se Šešelj vrati u Hag i da se, potom, održi rasprava o njegovom zdravstenom stanju i uslovima pod kojim bi, eventualno, ponovo mogao biti privremeno oslobođen.
Odluku o tim zahtevima tužioca Bramerca doneće Žalbeno veće Tribunala, a ne prvostepeno veće sudije Antonetija.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991–1993. U pritvoru Tribunala bio je od 24. marta 2003. kada se dobrovoljno predao, a u novembru prošle godine je privremeno oslobođen do izricanja presude.
