Na obalama Save u Beogradu ovih dana se može videti svašta i doživeti ne baš prijatno iskustvo sa mirisima koji se šire...
Na gomilu smeća, plastičnih boca, odbačene obuće, pa čak i delova nameštaja smo i navikli, ali pre nekoliko dana nabasali smo i na novi detalj – u delu obale gde se raščićava teren za “Beograd na vodi”, naleteli smo na veliki broj ljuštura školjki i to prilično velikih.
Baš na delu Save sa kog je nedavno odneto groblje brodova danas je groblje školjki...Pitali smo se da li ih je toliko zbog vrućina, zagađenja ili nečeg trećeg...i dobili odgovor stručnjaka.
Dr Maja Raković, sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ kaže da su školjke na koje smo naleteli, nećete verovati, kineske i da ukazuju na „umereno zagađene vode“.
Ona za MONDO objašnjava i da su visoke temperature doprinele povlačenju reka duboko u korito i da su zbog toga školjke vidljivije nego inače.
Pre reči stručnjaka pričali smo i sa pecarošima, koji stoje na obali i u mulju nečega što ni malo ne izgleda kao čista rečna voda, pecaju li pecaju...
Tako nam je jedan od ribara, Mile Dereta, objasnio da riba ovih dana dobro radi, da ima svega – smuđa, soma, deverike i raznih drugih riba. Pitali smo Mileta i da mu nije malo gadno da peca u tom ambijentu, ali on tvrdi da je voda čista, a riba, koju kada upeca, spremi i slasno pojede, veoma ukusna.
Pitasmo ga i za školjke – kaže – i to je znak da je voda čista, a našao je, dodaje i rečne rakove, koji su takođe znak čiste vode.
E, pa moraćemo da razuverimo pecaroše, voda izgleda i nije tako čista...
Maja Raković nam je podrobno objasnila celu situaciju.
Ona kaže da je na rekama Beograda vodostaj trenutno nizak i nalazi se na 1,5 m ispod srednjeg godišnjeg nivoa.
„Ovogodišnje visoke temperature dodatno su doprinele povlačenju reka duboko u korito, ostavljajući isušene i ispucale obale za sobom. S obzirom na nastalu situaciju, školjke su postale vidljivije nego inače. Na obalama se u ovom periodu godine može uočiti i nešto veći broj uginulih školjki, uglavnom iz porodica Unionidae, Corbiculidae i Dreissenidae“.
Ističe da slatkovodne školjke veći deo života provode delimično ukopane u rečno dno, kreću se veoma sporo (20 do 30 cm/h) ostavljajuću za sobom duboku brazdu.
„Usled naglog pada nivoa vode u reci one ostaju na isušenim obalama, što za posledicu ima i njihovo uginuće“, reče nam ovaj stručnjak za školjke iz Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda.
Ona kaže i da postoji niz važnih abiotičkih faktora (temperatura vode, pH vrednost, koncentracija kiseonika, brzina vode, tip podloge i drugo) koji su odgovorni za pojavljivanje i održavanje mekušaca na određenom staništu.
„Ako su uslovi zadovoljavajući, slatkovodni mekušci mogu ostvariti veliku gustinu populacije“.
„U reci Savi na području naše zemlje, zabeleženo je više poznatih vrsta školjki. Najveći diverzitet je u okviru porodice Unionidae (Sinanodonta woodiana, Anodonta anatina, Unio tumidus, Unio crassus, Pseudanodonta complanata i dr.) dok veliku brojnost na staništu beleže i vrste iz porodica Dreissenidae (Dreissena polymorpha) i Corbiculidae (Corbicula fluminea)“, objasnila nam je Maja Raković.
Kaže i da su školjke koje smo sninili „ljušture alohtone vrste, kineske školjke (Sinanodonta woodiana)“.
„Ona se smatra biološki uspešnijom u odnosu na autohtone vrste iz familije Unionidae, zbog bolje tolerancije na stresore prisutne u spoljašnjoj sredini (povećanje zagađenja, povećanje temperature vode, zatim smanjenje kiseonika i dr.). Individualna saprobna valenca ove vrste iznosi SI = 2,30 stoga se ona može smatrati indikatorom umereno zagađenih voda“, kaže stručnjak tog instituta.
Dodaje i da je pojava koju smo zabeleželi uobičajena za ovo doba godine, kada visoke temperature i izostanak padavina dovedu po drastičnog smanjenja nivoa vode na rekama, a samim tim i uginuća nešto većeg broja slatkovodnih organizama, pre svega mekušaca (školjki i puževa).
Eto otkud tolko školjki na obali Save. A otkud tolko smeća, to nam i dalje nije baš jasno!