Da bi obezbedio dovoljno novca za kupovinu medicinske opreme za decu obolelu od raka, srpski zet iz Dablina namerava da prepešači 2.000 kilometara, od Beograda do Krfa.
Irac, Mark Keting planira da se pri povratku u Srbiju vrati takođe peške, ali preko Kajmakčalana, putem kojim su oporavljene srpske armije, uz pomoć saveznika, u nezadrživom jurišu probile Solunski front.
Na ovom nesvakidašnjem putu Irskoj momčini društvo će praviti samo njegov verni pas Paja!
Čudna igra sudbine povezala je Marka Ketinga i Beograđanku Vesnu Petrović. Par se upoznao 1994. godine u jednoj od mnogobrojnih misija Crvenog krsta gde su kao dobrovoljci pomagali unesrećenim civilima bivše Jugoslavije, u kojoj je tada besneo građanski rat.
"Bila je to ljubav na prvi pogled", iskrena je Vesna.
Već sledeće godine ona je postala gospođa Keting, ali se tu ne završava ova čudna priča o zaljubljenom paru koji je povezao rat i stradanje srpskog naroda.
Jedan od onih koji su imali sreću da prežive Albansku golgotu bio i Vesnin deda Dobrosav Petrović iz Radlja. On je uspeo da stigne na Krf, ali je tamo dobio tifus, pa je ostavljen da umre. Spasao ga je igrom slučaja prijatelj tako što ga je slučajno prepoznao i izvukao iz gomile leševa koje su nameravali da bace u more.
On se kasnije potpuno oporavio i sa svojom jedinicom otišao u Marselj da se bori na zapadnom frontu, ali se 1917. ponovo vratio u Grčku.
Tu ova priča dobija zaplet kakav ne bi mogli da smisle ni najveštiji pripovedači. Među solunskim jurišnicima nalazili su se i pripadnici jednog irskog puka koji je predvodio Markov pradeda potporučnik Tomas Frederik Von. Zajedničkim snagama njih dvojica su te 1918. godine probili solunski front i kasnije oslobodili Srbiju.
"Možda su se i upoznali, đavo će ga znati. Svejedno, mene je inspirisala njihova upornost i neverovatna želja za životom, slična onoj koju imaju i deca koja se bore protiv opake bolesti. Zbog toga ću za njihove živote pešačiti istim putem kojim su za moj i život moje supruge prepešačili moj prededa i njen deda", ističe Mark.
