Pre 100 godina odrigrana je jedna od najvažnijih bitaka u istoriji srpskog naroda i srpske vojske. Kajmakčalan je ostao simbol srpske hrabrosti, stradanja, požrtvovanja, želje za slobodom.
Za srpsku vojsku bila je to "Kapija slobode". Za neprijatelje - vrh koji niko ne može da osvoji.
Pre 100 godina, odigrana je jedna od najznačajnijih, a možda i najznačajnija bitka u istoriji Srbije i srpske vojske. Od 30. avgusta do 23. septembra 1916. godine vođena je bitka za Kajmakčalan.
Srpska vojska, rešena da otvori "Kapiju slobode", neustrašivo se suočila sa jakim neprijateljskim snagama. Posle velikih, strašnih borbi, srpska vojska je pobedila, probila Solunski front i posle više od godinu dana pono zakoračila na teritoriju svoje otadžbine.
Cena koja je plaćena bila je veoma visoka - poginulo je 4.438 Srba. Ukupno je na vrhu Kajmakčalan koji se uzdiže do 2.251 metar, živote ostavilo više od 10.000 ljudi (što srpskih, što neoprijateljskih snaga). Rovoi, duboki i do metar i po, na pojedinim mestima posle bitke bili su dupke puni leševa.
Neprijateljska bugarska vojska smatrala je ovaj položaj neosvojivim i dala mu je ime, inspirisana svojim mitskim junakom - "Borisov grad". Za njegovu odbranu, određena je 3. bugarska divizija.
Za Srbe, sem strategijskog, Kajmakčalan je imao značaj i zbog toga što se preko njegove najviše kote protezala državna granica Kraljevine Srbije. Njegovim osvajanjem, posle deset meseci izgnanstva vratili bi se u Srbiju. Srpski vojnici bili su zbog toga posebno motivisani da učine ono što je neprijatelj smatrao nemogućim. Opsednuti zauzećem Kajmakčalana, Srbi su ga nazivali "Vrata Srbije" ili "Kapija slobode".
Saveznici nisu bili za to da srpska vojska samostalno vodi operacije, već su želeli da pojedinačne jedinice srpske vojske priključe svojim jedinicama. Srpska komanda prepoznala je u tome ne samo nameru da saveznici "umrtve" Solunski front u iščekivanju rešavanja stvari na drugim frontovima, već i sakrivene političke težnje saveznika.
Zato je srpska komanda bila odlučna i ostvarila je nameru - Srbi će ostati ujedinjeni u jednu vojsku i očuvaće samostalnost, autonomija.
Srpska vojska je potom na Solunskom frontu zauzela najvažnije pložaje. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je danas posetio Kajmakčalan, ukazao je na to da je srpska vojska bila "izraziti motiv svakom vojniku u savezničkim redovima".
Citirao je izveštaj francuske komande sa ratišta: "Moralno stanje srpske vojske je vrlo dobro, starešinski kadar probran i obučen, a srpska vojska ubojita. Ako pravac dejstva bude prema Srbiji, srpska armija će ići vatreno u svaki obračun".
Komanda srpske vojske je bila svesna - proboja Solunskog fronta neće biti ako ne bude osvojen Kajmakčalan. Zato su srpski vojnici bilo silno motivisani, jer im se sa tog mesta pružao pogled ka Srbiji, ka kući, ka otaždbini...
Mnogo je epskih priča sa tog mesta užasa, a ujedno i ponosa, ali se u istorijskim podacima izdvaja Dobrovoljački odred vojvode Vuka, koji je menjao pravac proboja i na kraju osvojio taj čuveni "Borisov grad", u čiju su se neosvojivost kleli bugarski vojnici.
O tome kakva je to bitka bila i koliko je bilo horora na tom mestu, svedoče i istorijski podaci iz bugarskih redova: "Bugarski vojnici, koja je tukla uraganska vatra srpske artiljetrije, počeli su masovno da gube razum, postali su ravnodušni na smrt, nisu razaznavali druga do sebe, komandira, mnogi su počeli su da beže, do večeri je u rovovima ostalo mnoštvo ubijenih i ranjenih".
Saveznici su tada postali svesni da srpskog redova ništa ne može da zaustavi na putu kući. Ujedno, bila je to prva velika pobeda srpske vojske nakon napuštanja Srbije godinu dana ranije. Bugarska ofanziva je zaustavljena, a zauzimanjem Kajmakčalana, a potom i još nekih strateških pozicija, olakšano je vođenje narednih vojnih operacija.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na grob srpskim junacima na Kajmakčalanu i zahvalio se našim precima na velikoj žrtvi koju su dali i podneli za slobodu.
Citirao je Nikolić reči Milutina Ristića koji je vodio dnevnik sa ratišta kako bi ukazao na to koliko su borbe bile strašne i koliko je mrtvih bilo.
"Nastojao sam da se naviknem da vidim dokle ide svirepost životinje zvane rat. Jadni ostatak srpskog naroda niko ne štedi. On leševima označava put ka otadžbini".
Nikolić je potom dodao:
"Prošlo je stoleće. Srbija se danas uzdiže, napreduje. Ne napuštajući slobodarske ideje koje su u genu našeg bića, koje su nas i na ovom mestu vodile do pobede, izgrađujemo dobre odnose sa svim zemljama sveta, pa i sa onima sa kojima smo vojevali, nikad napadajući tuđe, već samo braneći svoje".
