I dalje nepoznata sudbina 540 otetih osoba na KiM, a odgovora nema od UNMIK, Kfora, OEBS-a, Crvenog krsta, Lekara bez granica...
Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović izjavila je danas da da su do sada sahranjeni posmrtni ostaci 367, a da se kroz svakodnevni rad udruženja i želju za pronalaženjem nestalih lica daje pijetet žrtvama".
"Najveći broj otmica dogodio se posle 10. juna 1999. godine, naočigled pripadnika Kfora. Civili nisu bili zaštićeni od napada pripadnika OVK a Euleks nije opravdao svoju misiju jer niko nije osuđen za zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji", kazala je Tomanović na konferenciji u beogradskom Medija centru povodom 17. godišnjice osnivanja Udruženja.
Po njenim rečima, predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji primenjivali su selektivan pristup u slučajevima srpskih žrtava.
"Obraćali smo se misijama UNMIK, KFOR, OEBS, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, Lekarima bez granica, svima koji su imali mandat da zaštite civile na Kosovu i Metohiji, ali odgovora nije bilo", rekla je Tomanović.
Ona je ispred udruženja izrazila nezadovoljstvo radom srpskih pravosudnih organa u procesuiranju zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji i zatražila ubrzanje dinamike rada timova za ekshumaciju i identifikaciju posmrtnih ostataka nestalih osoba.
Član Izvršnog odbora udruženja Dušan Čelić ocenio je da za srpske žrtve "nema pravde i istine" i upitao zašto pravosudni organi Srbije nisu u odsustvu osudili "očigledne zločince" među Albancima.
"Srpska udruženja sa Kosova i Metohije podnela su 724 prijave pravosudnim organima Srbije, po kojima su do danas albanski zločinci pravosnažni osuđeni na 15 godina zatvora, od kojih je jedan osuđen na 13 godina. Da li to znači da istinu i pravdu možemo postići samo van institucija sistema", upitao je Čelić.
On je dodao da je potrebno očuvati "kulturu sećanja" na nestala lica sa Kosova i Metohije navodeći da će i same porodice kidnapovanih osetiti "neki vid satisfakcije" ako većina društva u Srbiji shvati da nije reč o pojedinačnim već o žrtvama celog društva.
