Interpol je, na zahtev Haškog tribunala, raspisao "crvene poternice" za troje članova Srpske radikalne stranke, koje je Tribunal optužio za nepoštovanje suda, a koje vlasti Srbije nisu uhapsile.
Kako je Tribunal jutros saopštio, "crvene poternice", kojim se traži lociranje i hapšenje Petra Jojića, Vjerice Radete i Steva Ostojića, stupile su na snagu još 16. marta. Interpol je o tome obavestio sud u Hagu 24. marta.
U jutrošnjem saopštenju Tribunala navodi se i da je predsednik tog suda Karmel Ađijus (Carmel Agius) vlasti Srbije, 1. marta, još jednom prijavio Savetu bezbednosti UN zbog toga što nisu uhapsile troje radikala, uprkos nalogu iz Haga.
Sudija Ađijus pozvao je Savet bezbednosti UN da "preduzme mere neophodne da se obezbedi povinovanje Srbije nalozima Tribunala, u skladu sa njenim obavezama".
Predsednik Tribunala pozvao je zemlje-članice UN da uhapse troje radikala, ako budu u prilici.
Tribunal je Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jova Ostojića optužio da su uticali na svedoke u procecu protiv njihovog partijskog vođe, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Nalog za njihovo hapšenje, Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015., ali po njemu ni do danas nije postupljeno.
Ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da po nalogu suda uhapsi i u Hag izruči troje radikala, Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića, Radete i Ostojića.
Sredinom februara ove godine, raspravno veće Tribunala zatražilo je od Interpola da za troje radikala raspiše "crvene poternice".
Haški tribunal je Srbiju, prethodno, dva puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju troje radikala.
Viši sud u Beogradu odlučio je, prošle godine, da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje troje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Sličnu argumentaciju ranije je upotrebila Francuska, koja je odbila da izruči Tribunalu svoju državljanku Florans Artman (Florence Hartmann), koja je bila osuđena na sedam dana zatvora zbog objavljivanja poverljivih odluka suda iz procesa Slobodanu Miloševiću.
Artmanova je, na kraju, bila uhapšena u Hagu na dan izricanja presude Radovanu Karadžiću i izdržala je dve trećine kazne u zatvoru, posle čega je oslobođena.