Pre 76 godina, plavo nebo iznad Beograda prekrili su avioni nacističke Nemačke. U četiri naleta nemački bombardera zasuli su prestonicu kraljevine Jugoslavije bombama. Tog prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid na jednim narodom.
Tog jutra u 6.30 časova, 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju jer je bila nedelja.
Odbrana Beograda: Piloti u smrt krenuli iz "Zore"
Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja "Trojnog pakta", i rušenju vlade Cvetković-Maček.
Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije.
Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova. Požar je trajao nekoliko dana, a preme rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima.
U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih ciljeva.
U požaru je izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga.
I posle svega, krater na Kosančićevom vencu stoji i dan danas. Podeseća, na rat, genocid, ali i nemar, često nama svojstven.
Pročitajte celu priču o ovom kulturnom genocidu:
Hitler znao gde gađa: Duša Srbije u jednoj zgradi
"GAĐANO U OČNI ŽIVAC SRPSKOG NARODA"
Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije obeležen je danas u Holu ispred Centralne čitaonice nacionalne biblioteke kao spomen na uništavanje kulture jednog naroda, ali i poziv sugrađanima na sećanje i odgovornost.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je, obraćajući se prisutnima, među kojima je bilo i predstavnika diplomatskog kora, rekao da se operacija kojom je 6. aprila 1941. godine uništena
Narodna biblioteka zvala "Strašni sud" i sudila je kulturi jednog naroda.
"Neprijatelj je znao šta radi. Tragedija Narodne biblioteka nije bila posledica slučajnosti, nehata, greške. Namerno je gađano u očni živac srpske kulture i srpskog naroda. Pokušali su i skoro uništili
DNK srpske kulture sa željom da se jedan narod, njegovo sećanje, duh, identitet prepuste zaboravu", kazao je ministar.
Vukosavljević je podsetio da je plamen tinjao tri dana, da je ono najvrednije što smo imali gorelo tri dana, ali da se taj plamen spržene i spaljene biblioteke simbolično spojio sa plamenom kojim su gorele mošti Svetog Save.
"Ta dva plamena spojila su se simbolično u veliku vatru koja osvetljava našu prošlost, našu sadašnjost i našu budućnost. Pitanje je šta ćemo videti u toj vatri. Vatru možemo tumačiti kao tragediju, izazov, kao neprijatelja, ali i kao prijatelja i saveznika", primetio je Vukosavljević.
"Da li ćemo oko ta dva plamena, te velike vatre, kao narod igrati simbolički ples, da li ćemo u vatri tražiti simbole, pitajući se da li naše molitve idu ka praznom nebu ili se gore nalazi neko ko će ih uslišiti i razumeti ili ćemo ta dva plamena iskoristiti da naše baklje prenesemo bliže i da na tim plamenima upalimo baklju znanja, baklju duhovnosti, baklju kulturnog preporoda i prosperiteta i da sa tim lučama krenemo u budućnost? To je veliko pitanje i izbor čitave generacije", rekao je ministar.
On je dodao da je na jednom od tih plamenova iznikao veliki simbol srpskog naroda i duhovnosti - Hram Svetog Save, a na drugom veliki simbol srpske kulture, obrazovanja i prosperiteta - Narodna biblioteka Srbije.
"Kako ćemo iskoristiti tu vatru koju nam je istorija predala u većoj meri zavisi od naših izbora nego od izbora onih koji su nas u tu vatru gurnuli. Generacije i kolone današnjih i preminulih velikana srpske kulture posmatraju naše napore. Zadatak čitave ove generacije je da stojeći na leđima tih divova, imajući na umu ono što su nam ostavili u amanet, učinimo sve što možemo kako bismo srpsku kulturu sačuvali, obogatili, unapredili i tako obogaćenu predali sledećim generacijama", poručio je Vukosavljević.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković podsetio je da je prilikom nacističkog bombardovanja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništena zgrada u gotovo sve što se tu od njenog osnivanja čuvalo.
Blašković je naveo da se tu nalazilo 1.300 ćirilskih rukopisa, od kojih je oko 100 rukopisnih knjiga bilo na pergamentu, zatim 200 starih štampanih knjiga i inkunabula, povelje, bogata zbirka mlađih rukopisa, neproučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji i Beogradu, zbirka pisama značajna za politiku, kulturu i književnu istoriju, zbirka starih karata i slika, oko 300.000 primeraka časopisa i knjiga.
Nestali su i kompleti svih srpskih časopisa, alamanaha i kalendara, kao i zbirka srpskih i stranih novina.
"Ljudi, nevini od saznanja, veli (Aleksandar) Tišma, nisu marili za mrtve koji su na istom ovom mestu jednom kriknuli. Voleli su svoj zaborav toliko da čak nisu nisu ni znali za njega. Možemo li danas, jedni drugima, uvereni da je kraj sveta odavno nastupio, kao u melanholičnoj Tišminoj ranoranilačkoj pesmi, izgovoriti oprost, a zabarikadiran šestotopni sonet, sjajnu ritmičku ekstrasistolu, oličenu u pronađenoj neizgoreloj poemi, koja će sve nas u istom času - to je i razlog svake biblioteke - sačuvati", kazao je Blašković.
Prisutnima se obratio i generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga Aleksandar Ivanovič Vislij koji je konstatovao da su i srpski i ruski narod mnogo stradali tokom dva svetska rata, ali da ono što se desilo u Beogradu prvog dana bombardovanja jeste događaj bez presedana.
