Nemačka je pripremila mini "Maršalov plan" za Balkan koji bi u narednih nekoliko godina trebalo da podigne ekonomije regiona, a na neki način bi bio kompenzacija za dugo čekanje na punopravno članstvo u EU.
Kako pišu "Večernje novosti" u štampanom izdanju od utorka, pozivajući se na diplomatske izvore, ovaj predlog Berlina uskoro će se naći na stolu Evropskog saveta u Briselu, koji bi trebalo da ga odobri i odredi poseban fond za balkanske države.
Pomenuti plan nazvan je "Berlin plus", a novac za njegovu realizaciju trebalo bi da između ostalih, obezbede Evropska ekonomska zona (EEA) koju čine sve zemlje članice EU, Island, Lihtenštajn i Norveška, kao i Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA), kojoj uz navedene države, pripada i Švajcarska.
Sume još nisu poznate, jer bi tek trebalo da se organizuju donatorske akcije, ali bi, zbog obima projekata, svakako trebalo da budu značajne.
Ovo je novi nemački plan za Balkan
Ideja je da se od našeg regiona u kratkom roku od nekoliko godina stvori atraktivan ekonomski prostor.
Fondovi bi, između ostalog, mogli da se koriste i za osnivanje novih firmi.
Kako pišu "Novosti" jedan od ciljeva je i da se zapadni Balkan premreži infrastrukturnim vezama kao što su autoputevi koji bi spojili Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom ili Beograd s Tiranom, preko Prištine.
Evropska unija bi na ovaj način dobila obučene radnike i tehnološki pripremljen region, a cilj je i da se povećanjem standarda zapadni Balkan više približi evropskim partnerima.
Namera je da se tako "preskoči" neizvestan period od sledecih nekoliko godina u kome EU, pritisnuta mnogobrojnim krizama, ne namerava da se dalje širi.
Jak razlog za aktiviranje "Berlina plus" je i smanjenje tenzija u regionu.
Za Nemačku zapadni Balkan ima veliki bezbednosni značaj, navodi se u tekstu.
Prilika da se nešto konkretnije uradi po pitanju "Berlina plus" biće već sredinom sledećeg meseca, kada se u Trstu održava redovni godišnji samit o zapadnom Balkanu, pišu "Novosti."