Nakon samita u Trstu koji je okupio lidere Zapadnog Balkana nemački konzervativni dnevnik Die Welt (Velt) u opširnom tekstu pita "Zašto EU na Balkanu stvara novu mini Jugoslaviju" i navodi da bi u toj uniji lider bio upravo Beograd.
U članku se ističe da EU trenutno nije u stanju da primi nove članice, kao i da zbog toga "pola tuceta balkanskih država koje joj žele pristupiti želi da podstakne da stvore zajedničku carinsku uniju".
Planiranu balkansku carinsku uniju trebalo bi da sačinjavaju Bosna i Hercegovina, Srbija, samoproglašeno Kosovo, Crna Gora i Makedonija, a verovatno i Albanija.
Iz EU poručuju kako bi stvaranje zajedničkog privrednog prostora ove zemlje učinilo spremnijim za pristupanje Evropskoj uniji, kada i ako ona bude spremna da ih primi u svoje društvo, piše Die Welt.
Istovremeno, EU želi da zadrži svoj uticaj u regionu u kojoj se već "sukobljavaju rivalske velike sile".
Beograd bi dominirao, kao i za vreme Jugoslavije
Cilj carinske unije je "deaktivirati balkansko bure baruta, ali bez toga da se te zemlje prime u EU", s time da je u privrednom smislu Zapadni Balkan za EU "trivijalan", ali je "politički gledano, naročito ako se zna evropska istorija, od centralnog značenja".
Jugoslavija je držala stabilnim "tu eksplozivnu mešavinu naroda", a sada je to zadatak Evropske unije, smatra nemački list, i upozorava da napetosti u regionu sve više rastu.
U takvoj konstelaciji "Srbija bi bila glavna i sve ostale države bi gravitirale prema njoj", te ne čudi zašto službeni Beograd najsnažnije podržava ovu evropsku, odnosno preciznije nemačku ideju.
"Kao što je Beograd dominirao u Jugoslaviji, tako bi ostavio najveći trag i u novoj uniji", konstatuje Die Welt i dodaje da se onda ni Makedonija "ne bi više stalno morala plašiti za svoj opstanak jer bi bila deo većeg saveza.
Raspad Jugoslavije ostavio je vakuum moći u srcu Europe
Napominje se i da su ankete pokazale da se žali zbog raspada Jugoslavije u zemljama Zapadnog Balkana, s izuzetkom Kosova, a konstatuje se i da je nestanak Jugoslavije stvorio vakuum moći u Evropi koji ni danas nije ispunjen na odgovarajući način.
"Baš kao što je raspad Habzburške monarhije učinio Evropu slabijom i Hitleru kasnije izručio novonastale patuljaste države, tako je i kraj Jugoslavije stvorio permanentnu zonu konflikta u srcu Evrope", u kojoj "igre geopolitičke dominacije igraju Rusija, Turska, SAD, Nemačka i druge velike sile".
Jugoslavija se raspala zbog "rivaliteta Srba i Hrvata", međutim i nova zapadnobalkanska unija bi bila bipolarna: s jedne strane osam miliona Srba u Srbiji i BiH, a s druge pet miliona Albanaca u Albaniji, Kosovu i Makedoniji dominirali bi ostatkom saveza.
Crna Gora želi u EU, a ne u Zapadnobalkansku uniju
Ako bi sve te zemlje stvorile zajednički ekonomski prostor, to bi "logično olakšalo njihovo pristupanje Evropskoj uniji", smatra Die Welt i podseća da je sama EU započela manje-više kao carinska unija.
S druge strane, naročito je problematičan odnos Beograda i samoproglašenog Kosova, "koji ga smatra svojim delom, a ne nezavisnom državom, te bi se u tom slučaju mogao ponoviti kiparski scenarijo".
Najmanje koristi bi od zapadnobalkanske carinske unije imala Crna Gora, koja je najviše odmakla u svojim pregovorima za pristupanje EU, za nju bi ostanak u novostvorenoj carinskoj uniji značio "najveći gubitak".
Za Prištinu bi ta ideja, uprkos dominaciji Beograda, mogla doneti najviše koristi, jer se, kako piše Die Welt, nalazi najdalje od članstva u EU, prenosi "Jutarnji".
