Ovako su Albanci zamislili "vojsku Kosova" | MONDOBA

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Region

Ovako su Albanci zamislili "vojsku Kosova"

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Zakoni o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti u "oružane snage" predviđaju da kosovska vojska ima mandat na celoj teritoriji Kosova, kao i sve atribute oružane formacije - vrhovnog komandanta, generalštab, oružje, simbole...

Ilustracija
Ilustracija
Izvor: Mondo/Goran Sivački

Zakoni, koje je kosovski parlament juče usvojio "u prvom čitanju" (u načelu), a u koje je Tanjug imao uvid, predviđaju da se KBS transformišu u vojsku koja ima mandat na celoj teritoriji samoproglašene Republike Kosovo i to kroz jedinstven lanac komandovanja.

Predviđeno je da vojska ima do 5.000 aktivnih pripadnika i da bude multietnička, što znači da bi u njenom sastavu trebalo da budu i pripadnici manjina na KiM, uključujući i Srbe.

Ministarstvo odbrane

Usvojenim predlogom Zakona o ministarstvu odbrane, dosadašnje Ministarstvo kosovskih snaga bezbednosti biće transformisano u Ministarstvo odbrane, u okviru Vlade Kosova, s ciljem nadgledanja i demokratske civilne kontrole KBS. Ministarstvo odbrane će, prema tom zakonu, na strateškom nivou kreirati i sprovoditi državnu odbrambenu politiku i obavljati svoje funkcije u sladu sa Ustavom.

"Kosovske snage bezbednosti su ovlašćene da koriste sile, vatreno oružje, alat i opremu koju koriste, kako bi ispunili svoje ustavne i zakonske nadležnosti i duržnosti", navedeno je u zakonima.

Osnovni zadatak KSB, koji će, kako je predviđeno, preći pod ingerencije Ministarstva odbrane, jeste da štiti teritorijalni integritet samoproglašenog Kosova, kao i da štiti građane i zajednice, daje vojnu podršku civilnim vlastima i učestvuje u međunarodnim operacijama.

Zakoni predviđaju da do transformacije u vojsku dođe u periodu od deset godina.

Vrhovni komandant KBS biće predsednik Kosova i on će u hitnim slučajevima moći da naredi mobilizaciju.

Kad je reč o strukturi, vojska će imati Generalštab, na čijem čelu će biti osoba koja će imati čin generala i koju predlaže ministar odbrane, a imenuje kosovski predsednik.

Vojska će imati četiri kategorije pripadnika, odnosno aktivni i rezervni sastav, regrute i veterane, ali i rezervno osoblje, kadete, regrute i civilno osoblje.

Vučić: mi želimo kompromis, ali ovo s vojskom Kosova...

"Mi želimo nastavak dijaloga i saglasni smo o tome da bi bilo dobro da postignemo kompromis sa Albancima, ali nismo blizu toga", rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle razgovora sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom. "Izneo sam poziciju Srbije, čuo poziciju SAD po pitanju kosovske vojske. Više puta sam zamolio Palmera da mi kaže, ukazao sam da formiranje kosovske vojske ne stoji u međunardno-pravnim dokumentima", rekao je Vučić. "Za dolazak na sever Kosova potrebna je saglasnost NATO i srpske zajednice. Nijedan od uslova nije ispunjen i ukazao sam na to da bismo mi bili u velikom problemu i saterani u ćošak iz kojeg ne bismo imali izlaz ako bi se politika pravljenja vojske i potencijalong ulaska na sever nastavila", naglasio je Vučić.

Predviđeno je da KBS ima pet komandi - glavni štab, Komandu kopnene sile, nacionalne garde, logističku i komandu za doktrinu i obuku.

Prema zakonima, dan Kosovskih snaga bezbednosti biće 27. novembar, a simboli himna, zastava, simbol KBS i simboli jedinica KBS.

U zakonu se, kad je reč o naoružanju, navodi da će KBS biti opremljen sistemima oružja u skladu sa potrebama za ispunjavanje svojih nadležnosti i dužnosti.

Mobilizacija KBS se vrši u vreme mira naređenjem komandanta KBS, a u vreme vanrednog stanja naređenjem kosovskog predsednika.

Kosovski parlament je juče, bez prisustva poslanika Srpske liste, usvojio u prvom čitanju predlog zakona o kosovskim bezbednosnim snagama, koji definiše nadležnosti, organizaciju i funksionisanje KBS kao mutlietničke, profesionalne, oružane i ovlašćene snage za služenje u zemlji i inostranstvu, u skladu sa ustavnim i zakonskim mandatom u odbrani teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Republike Kosovo, a koji podleže demokratskoj građanskoj kontroli.

Usvojen je i Nacrt zakona o kosovskoj službi bezbednosnih snaga, koji, kako se navodi, reguliše opšte uslove službe na principima zakonitosti, profesionalnosti, komandovanja, discipline, poštovanja, časti, transparentnosti, odgovornosti i nediskriminacije.

Zakoni za sada nisu objavljeni na sajtovima Skupštine i Vlade u Prištini.

A KO VODI TU VOJSKU

Kosovske bezbednosne snage"naslednik" su Kosovskog zaštitnog korpusa,formacije koja je nastala, deset godina ranije, demilitarizacijom pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Prvi komandant Zaštitnog korpusa bio je Agim Čeku, nasledio ga je kasnije Sulejman Seljimi. Seljimi je trenutno u zatvoru zbog zločina počinjenog tokom rata, a Čeku je pod optužnicom zbog zloupotreba sa spiskovima veterana OVK, kojima se isplaćuje ratna penzija od pre par meseci.

Tači, Karla i jalovi Specijalni sud

Tači se našao i u knjizi bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte "Lov: Ja i ratni zločinci" u kojoj je ona obelodanila da je više od 300 Srba i manji broj Albanaca, koje je zarobila ili otela OVK, odvedeno na sever Albanije, gde su ubijani radi trgovine organima. Specijalni sud formiran za slučajeve ratnih zločina koje su počinili nekadašnji pripadnici tzv. OVK do sada nije podigao nijednu optužnicu, a kosovski mediji su često špekulisali da bi se na tim optužnicama mogli naći, osim Tačija, koji se smatra jednim od najzaslužnijih za formiranje OVK i komandant Dreničke grupe, mogao naći i Haradinaj, koji je bio komandant Dukađini grupe.

Kosovski zaštitni korpusi činili su pripadnici OVK, terorističke formacije koja je osnovana 1994.a prvi put se u javnosti pojavila 1996. sa ciljem da se oružanom borbom domognu kosovske nezavisnosti.

Osnivač i vođa OVK bio je Adem Jašari, a u posle njegove smrti(1998) u februaru naredne godine osnovan je Glavništab ove paravojske na čijem čelu je bio Sulejman Seljimi,koga je ubrzo nasledio Agim ČCeku, inače, sada zamenik ministra KBS.

Politički lider ove terorističke organizacije bio je Hašim Tači, kome je ratni nadimak Zmija, sada kosovski predsednik.

Među bivšim vođama je i aktuelni premijer Ramuš Haradinaj, protiv kojeg je Haški tribunal podizao dve optužnice za ratne zločine nad Srbima, ali je u oba slučaja sud doneo oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza.

Spisak zlodela koje su OVK pripadnici počinili na Kosovu i Metohiji protiv srpskog stanovništva je ogroman, a akteri tih dela su i dan-danas, ne samo slobodni, već i na visokim pozicijama u kosovskoj vlasti.

Prema podacima MUP-a Srbije, u više od 1.800 oružanih napada jedinica i "trojki" OVK tokom devedesetih ubijeno je 364, a ranjeno 605 osoba.

Okružni sud u Prištini je 11. jula 1997. godine Tačija proglasio krivim i u odsustvu osudio na 10 godina zatvora. Po toj presudi, Tači je na području Srbije formirao neprijateljsko terorističko udruženje, kao deo OVK.

Sud je utvrdio da je Tači bio među organizatorima napada na objekte, vozila i pripadnike policije, vojske i izbegličke kampove 1993. godine na području Glogovca, u kojima su ubijena četiri i ranjena tri policajca, dok je pokušano ubistvo još 16 ljudi. Međunarodna poternica za Tačijem je u tajnosti ukinuta, a da nikada nije obelodanjeno zašto i na čiji zahtev.

Haradinaj je obuku 1996. godine završio u Albaniji i učestvovao je u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks (Kukeš) na severu Albanije i Tropoja. Na Kosmet je ušao ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997. godine, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije.

U aprilu 1998. godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica "Crni orlovi" u okviru OVK, kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjičkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Optužen je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. godine na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Nazim Ajeti je komandovao grupom "Crvena ruka" i bio je zadužen za čišćenje Podujeva od Srba. Osuđen je na sedam godina zatvora. Učestvovao je sa bratom Avnijem u formiranju Oslobodilačke vojske Bujanovac, Preševo Medveđa i na dušu mu se stavlja paljenje, proterivanje i silovanje građana srpske nacionalnosti.

Husini Ahmeti iz 141. brigade OVK bio je od 1998. zadužen za teritoriju Kosovske Mitrovice. Okrivljen je za više desetina kidnapovanja Srba koja ni do danas nisu pronađeni.

Aktuelni ministar Kosovskih snaga bezbednosti, Rustem Beriša, organizovao je i upravljao zatvorima na teritoriji Orahovca i Prizrena. Učestvovao je u napadu na karaulu VJ na Košarama, a prema svedocima 1999. godine lično je likvidirao nekoliko srpskih vojnika, zbog čega ga je prošle godine Viši sud u Nišu osudio zbog terorizma, tačnije zbog ubistva srpskih vojnika na Košarama 1998.

Salji Beriša je bio zadužen za obuku OVK terorista u kampovima u Albaniji, a zatim i na Kosovu. Smatra se da je direktno po naređenju Hašima Tačija ubio Ekrema Redžu - komandanta "Drinija", koji je ubijen ispred svoje kuće pod misterioznim okolnostima u maju 2000. godine. U vreme rata bio je zadužen za zonu Paštrik. Pod svojom komandom imao je više od 10.000 vojnika.

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE