Održana je Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije "Oluja" 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000. Emotivan govor Milice Jurić koja je kao dete izbegla...
Manifestacija je počela molebanom koji je služio patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol, a potom je prikazan i dokumentarni film o dešavanjima tokom pogroma nad Srbima u Hrvatskoj. Potom je održan i minut ćutanja stradalom srpskom narodu. Govorili su predstavnici izbeglih, patrijarh Irinej, srpski član Predsedništva BIH Milorad Dodik, a okupljenima se obratio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je uputio poruku izbeglima u Oluji da je Srbija njihova zemlja i da neće dozvoliti da se progon ikada više ponovi, a Hrvatsku je zapitao da li je danas, posle pogroma nad Srbima srećnija i bogatija zemlja.
Samo obraćanje počeo je porukom još jednoj "bratskoj državi":
"Želim da vam kažem da sam posebno ponosan na to jer večeras sa nama su svi srpski predstavnici iz Crne Gore, za razliku od zvanične Podgorice koja svoje predstavnika šalje na Dan pobede, kako kažu, u Knin", rekao je na početku Vučić.
On je rekao da je 4. avgust težak dan za svakog Srbina ma gde na planeti da živi. "Ima razlika među nama, ali danas Srbi su apsolutno ujedinjeni", dodao je i podsetio da su on i Milorad Dodik pre pet godina pokrenuli obeležavanje ovog zločina.
Mi smo jedini koji smo prihvatili da su i neki naši ljudi počinili zločine i sa njima smo se obračunali, rekao je Vučić i dodao:
"Večeras neki slave slavodobitno, uz pesme u kojima veličaju ustaške nacističke pozdrave, uz pesme u kojima nam prete da će nas stići njihova ruka i preko Drine, u Srbiji".
"Otišli su Srbi i to je velika tuga i muka za svakog Srbina. Je li Hrvatska danas srećnija, uspešnija i bogatija zbog toga? Moram da vas razočaram, sve vas koji veličate i radujete se srpskim suzama - nisu Srbi nestali. Nije Srbija nestala".
A, naš odgovor, i njima danas i Tuđmanu koji je rekao da je ideja da Srbi zauvek nestanu u pripremi Oluje - da su Srbi otišli, ali da nisu nestali"
"I nemojte da mislite da ne umemo da odgovorimo snažnije, umemo ali nećemo, jer smo postali pametniji, naučili smo gde smo sve grešili. Iako imam na 20 strana napisan govor, prvi put govorim iz glave jer sam sit lekcija koje nam drže mnogi iz sveta, regiona, ali iz Srbije - kako ne bi trebalo ovim da se bavim, da se viđam sa Dodikom i Željkom", rekao je.
On je ocenio da se Srbiji i dogodila Oluja jer je narod bio razjedinjen.
"Svađali su nam se Srpska i Srbija, Srpska i Krajina, svađali su se svi u Beogradu tada. Naša obaveza je da se nikada više tako nešto ne dogodi, da ujedninimo narod i podižemo ekonomiju, da ćirilicom pišemo i u Srbiji i u Srpskoj i u Makedoniji i u Crnoj Gori..."
Ukazao je da je, kada smo imali svađe i sukobe u Beogradu, neslogu unutar našeg naroda u regionu, otišla Crna Gora a da se ni okrenuli nismo, a danas nam mnogi koji su odgovorni za to drže pridike kako je loš odnos naše vlasti prema našem narodu u Crnoj Gori, a tada su brojali pare.
Podsetio je da je nesloga iskorišćena i za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
"Ne samo da možemo da plačemo i kukamo, već možemo da izvučemo pouke, pogledamo šta je budućnost, da se razlikujemo od njih, pokažemo poštovanje prema zrztvama drugih, ali nećemo dozvoliti da neko podoštava naše zrztve, da kažemo da je Srbija čvršća i snažnija, da ćemo znati da sačuvamo i da budemo svoj na svome", istakao je on.
Predsednik se u jednom trenutku obratio i patrijarhu Irineju rečima da ga je pažljivo slušao:
"Znam koliko ste posvećeni opstanku našeg naroda. Rekli ste da verujete da će druge generacije priznati zločine nad Srbima. Ne ljutite se, neće se to dogoditi", rekao je Vučić obraćajući se poglavaru SPC.
Ali, ističe, mi moramo da budemo drugačiji, da priznamo svoje greške.
"Mi ćemo morati, pošto niko neće imati suzu za srpsku decu, starine i starice, niko neće zaplakati što dalmatinsku nošnju vidi ovde u Sremu a ne tamo gde joj je mesto - mi ćemo morati a govorimo o tome, da podsećamo odakle potičemo, gde su nam koreni - jer nema ništa bez zavičaja i rodnog kraja", kaže Vučić.
Vučić je najavio da će Srbija na 25. godišnjicu Oluje održati najveći skup do sada i to u centru Beograda.
"I nisu nam za to potrebne pesme, nego da ljudi pokažu svoj ponos, dostojanstvo i svoju srpsku dušu. Održaćemo u Beogradu, centru Srbije, na Trgu Republike skup i pozvaćemo sve Krajišnike iz celog sveta, iz regiona, da dođu i da pokažemo da nikada nećemo zaboraviti ono što se desilo pre tačno 24. godine", poručio je Vučić.
On je rekao da je ponosan što vidi mnogo mladih koji se ne stide svog porekla i nose ličku i krajišku kapu.
Ono što moram da kažem - što sam rekao i na Rači kad smo prvi put obeležavali godišnjicu "Oluje". - "Dobrodošli Krajišnici, u svoju Srbiju, ovde niste stranci, hvala vam što ste marljivi, vredni i što se borite za Srbiju", rekao je.
"Neka je večna slava svim žrtvama Oluje, živeli Krajišnici, dobrodošli u svoju Srbiju, večno u Srbiji ostanite. Živela Republika Srpska, živela Srbija", poručio je na kraju govora Vučić.
"MOJ DEDA JE OSEDEO ZA JEDNU NOĆ"
Prisutnima se u ime izbeglih obratila Milica Jurić.
"Ja sam dete Krajišnika, Ličanka i ponosna sam na to. Izbeglica sam. Bezbrižno detinjstvo prekinula je prva Oluja u našoj porodici", počela je priču Milica.
Ona je ispričala da se seća da su joj ubili strica i da je iste noći sa rođacima krenula na put. Njeni roditelji nisu otišli jer je otac mobilisan, a majka nije htela da ga ostavi.
"Mnoge noći sam proplakala i dozivala ih", prisećala se Milica.
"4. avgusta 1995. sa devet godina znala sam već šta se dešava...Deda Mila je tu noć osedeo. Iako je nismo videli, majka je bila u koloni u traktorskoj prikolici, a otac je ostao da brani selo. A onda na vratima vidim majku, došla je - nije nas ostavila. Dan kasnije, još jedna radost i otac je došao", pričala je kroz suze Milica.
Ispričala je i da im je kuća spaljena, kao i celo selo.
Onda je navela da njen deda u Srbiji, kao izbeglica, nikada nije uspeo da se privikne i da je svaku noć sanjao Liku. I kada je, kaže 2014. godine umro, sahranjen je sa krajiškom kapom na glavi...
"Moju Liku nikad neću zaboraviti, a mojoj Srbiji hvala za sve što mi je dala", zaključila je Milica.
"OLUJU PODRŽALE ZAPADNE SILE, SRBI DANAS IMAJU DVE DRŽAVE"
Srpski član Predsedništva BIH Milorad Dodik potom je rekao da je 24 godine prošlo od odluke Hrvatske da se etnički očisti srpski narod.
On kaže da se tek pet godina obeležava godišnjica "Oluje" i da za to treba zahvaliti predsedniku Srbije koji je omogućio da se o zločinu govori.
"Pre 24 godine desio se završni čin nastojanja hrvatske države da očisti Srbe iz Krajine i Hrvtaske. Najdrastičniji vid tog čišćenja bio je Drugi svetski rat", rekao je Dodik i potom podsetio na sve zločine hrvatskih snaga nad Srbima tokom 90-tih.
"Srbi su najstradalniji narod prošlog veka", ocenio je.
On je rekao i da se na Kosovu dešava pogrom srpskog naroda, a i da su Srbi u Crnoj Gori u teškoj poziciji.
Odluka iz 1995. Hrvatske bila je podržana od strane zapadnih sila, Velike Britanije, SAD, Nemačke, rekao je još Dodik.
"Srbi su morali da napuste svoja ognjišta, kuće i imanja. Jedini izlaz bila je Srbija i destinacija jedina i mesto mira - bila je Srbija", dodao je.
"Ne volim kad se u našem narodu iznose podele - on je izbeglica", rekao je Dodik.
Ogromno je naše stradanje i naša bol, zaključio je i dodao da su žrtve Oluje zaslužile trajno obeležje po kojima će biti upamćene.
Dok oni prave veselje širom države, mi oplakujemo žrtve, naglasio je Dodik.
Danas srpski narod ima dve države, svidelo se to nekom ili ne - Republiku Srpsku i Srbiju, rekao je Dodik.
"RS neće upravljati ni Bakir Izetbegović, nijedan ambasador već srpski narod", kazao je još Dodik.
Obeležavanju pod sloganom "Oluja je pogrom" prisustvovali su i premijerka Ana Brnabić, funkcioner SDSS Milorad Pupovac, ministri u Vladi Srbije, predstavnici Srpske liste sa KiM, Srbi izbegli tokom akcije "Oluja" i veliki broj građana.
Ovo je peti put da Srbija i RS zajedno obeležavaju godišnjicu tog zločina.
Predsednik je ranije pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice "Oluje", za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.
U akciji, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba.
