Ministri inostranih poslova Evropske unije (EU) najavili su, uoči današnjeg sastanka u Briselu, da su utrli put novim sankcijama Rusiji zbog, kako su mnogi od njih naveli, "invazije na suseda Ukrajinu". NATO jača snage.
"Sve naše nade za smirivanjem situacije su rezultirale razočaranjem i ona pokazuje znake da izmiče kontroli", kazao je Štajnmajer, prenela je agencija AFP.
Predsednik Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta Elmar Brok, bliski politički saveznik nemačke kancelarke Angele Merkel, primetio je da su ministri videli da, svi pregovori, sastanci i kontakt grupe nemaju uspeha "pošto ih Putin koristi kao alibi da dobije na vremenu".
Bez obzira što odluke nisu donete i što neke zemlje EU i dalje imaju rezerve oko novih sankcija Rusiji, evropski izvori najavljuju da će lideri EU danas u Briselu, verovatno, dati zadatak briselskim zvaničnicima da sačine predlog novih kaznenih mera protiv Moskve.
"Jedina stvar koja može da se uradi u kratkom roku jeste da Evropski savet odluči da pojača sankcije, na primer za ceo finansijski sektor. Mislim da će lideri EU odlučiti da Komisija treba da napravi jasne predloge u tom pravcu", naveo je Brok.
Petomesečni sukob u Ukrajini dostigao je kritičnu tačku ove nedelje pošto je NATO juče potvrdiio da je više od 1.000 ruskih vonka prešlo ukrajinsku granicu da bi se borili zajedno sa proruskim snagama u Ukrajini.
"Moramo da budemo svesni onoga s čim se suočavamo - sada smo u sred druge ruske invazije na Ukrajinu u roku od godinu dana" primetio je švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt misleći na rusku aneksiju Krimskog poluostrva u martu, a drugu sada na istok Ukrajine, dodaje AP.
Bilt je rekao da Rusiji mora da se uputi jasna poruka da su njeni upadi na teriroriju susedne zemlje neprihvatljivi.
NATO SNAGE ZA BRZO REAGOVANJE
I dok ministri EU razmišljaju o uvođenju novih sankcija sedam savezničkih zemalja NATO nameravaju da oforme nove snage za brzo reagovanje od najmanje 10.000 vojnika, u okviru planova jačanja odbrane NATO, objavio je "Fajnenšel tajms".
List navodi da je cilj formiranje zajedničkih snaga veličine divizije za brzo raspoređivanje i redovne vežbe.
Te snage, pod vođstvom Britanije, uključivale bi i vazduhoplovne i jedinice mornarice, kao i kopnene snage, piše list.
U to bi bile uključene Danska, Letonija, Estonija, Litvanija, Norveška i Holandija, a i Kanada je izrazila zainteresovanost, prenela je agencija Rojters.
Očekuje se da će vest o formiranju tih snaga sledeće nedelje objaviti britanski premijer Dejvid Kameron, što se podudara sa održavanjem samita NATO u Velsu, 4. i 5. septembra.
